Јавни позив на дебату проф. Ханићу

Професоре Ханићу,

Сада сам слушао ваше и Дугалићево излагање у емисији РТС „ОКО“. Дугалић је изгубљен случај. Са њим не вреди причати.

Ви сте ме разочарали. Сада ми је јасно зашто се нисте јавили на моје дописе.

Како вас није срамота да о осигурању код Националне корпорације онако причате?Зар нисте сачували ни зрно интелектуалног поштења према струци? Када сам био студент, на Економском факултету, а ви асистент, доцент, професор, нисте нас учили као што сте причали у емисији „ОКО“.

Позивам Вас на ТВ дуел о осигурању код Националне корпорације и о динарским кредитима који су индексирани у швајцарским францима. Позив ћу упутити и РТС за емисију „ОКО“.

проф. др Ивица Стојановић

Детињство је као дијамант 1.део

ИНТЕРВЈУ ЗА “УЖИЧКУ НЕДЕЉУ”

Ивица Стојановић, доктор економских наука, рођен је у Нишу, а основну и средњу школу завршио у Ужицу. Ожењен је и са породицом живи у Београду. Завршио је Економски факултет Универзитета у Београду и дипломирао 1978. године, са просечном оценом 8,9. Последипломске студије је завршио на истом факултету, смер Општа теоријска економија, а академски степен магистар економије, стекао 1987. године са просечном оценом 9,7. Научни степен доктор економских наука – Економски факултет у Београду, одбранио је 2000. године. Од 1978. до 1980. године био је стручни сарадник у Комитету СК Стари град. Школске 1982/83. године је професор групе економских предмета у Средњој економској школи у Чајетини, а у 1984. године референт унутрашње контроле у ГП „Златибор“ у Ужицу. Од 1985.до 2000. године запослен је у Институту за међународну политику и привреду у Београду у сектору за светску привреду у звању истраживач-сарадник. Школске 1994/95. и 1995/96. године, на Факултету политичких наука у Београду изводио је вежбе на предмету Економика Југославије, у својству хонорарног сарадника. Од 2001. до 2014. године запослен је на Факултету за пословне студије, Универзитета Мегатренд у Београду, од 2001. године у звању доцент, од 2005. у звању ванредни професор, а од 2010. године у звању редовни професор. На основним академским, последипломским и докторским студијама са правом менторства за докторанте, држао је пет предмета. Од 2006. године, у једном мандату, обављао је и послове продекана за последипломске студије на Факултета за пословне студије. Од 2014. до 2016. године запослен је на Факултету за пословне студије и право у оквиру Универзитета Унион – „Никола Тесла“ као редован професор на основним академским и мастер студијама на предметима међународна економија и међународне финансије
Учесник је на многим пројектим, има објављене четири монографије, два два уџбеника и преко 100 чланака у часописима као и у зборницима са домаћих и међународних научних скупова. Добро познаје немачки језик, а служи се руским и енглеским језиком

У овом и наредним бројевима „Ужичке недеље“ објавићемо велики интервју везан за његов живот, али и професорово економско виђење периода од 1980. године па до данас.

УН: Професоре Стојановићу, које Вас успомене везују за детињство у Ужицу?
– Чудесно је како од шест и по милијарди људи у детињству добијамо особе са којима градимо свој поглед на живот и свет. Колико год људи тврдили да сами бирамо своје сапутнике, ми често ни не опазимо када нам се у кофер живота спакују. Ми чак не обраћамо пажњу ни на моменат када они из кофера испадну и оду путем на којем се више никада нећемо срести. За њима остају само бледе слике прохујалих година детињства које се у тренуцима самоће прикрадају и играју у нашим мислима.
– Дани детињства ме подсећају на дијаманте који се налазе међу безброј, мање-више безвредних, шарених стаклића просутих на ливади мојих успомена. Схватио сам да су то дијаманти тек кад ми је живот наметнуо дебелу лупу средовечности. Нешто размишљам, можда је овде Бог погрешио. Што детињство није сместио на крају живота и да лепо уживам у њему. Но, како је, тако је.
– Детињство је генијална ствар. Са родитељима и млађим братом Јурицом становао сам у Ужицу у некадашњој улици Вите Пантовића, преко пута позоришта, односно сунчаног сата. Боље сам се равнао по сенкама, него казаљкама. Сунчани сат никако није био исправан, а ноћу, на месечини није радио. Али, шта вреде и Сунце и Месец када је облачно?
– Углавном, било је најбитније наћи добро утабану земљану ледину где се буше добре рупе за кликерање, а истовремено могу, испод ока, да се гледају вршњакиње из комшилука. Пред њима смо се стално правили важни. Да ли је то њима нешто значило, или не, ни данас не знам. Мени је значило. Другари, велики кликераши, морали су да знају ко је главни. Били смо јако напети када темпирамо кликерање предвече, када се супротна смена враћа из школе. Ослушкујемо потајно када ће пар жутих доколеница најлепше девојчице у крају важно докаскати до нас. Свако би у себи помислио – због мене је дошла. Заиста, свако је о себе имао високо мишљење. Били смо убеђени да смо праве дасе, први у крају. На земљу нас је спуштао комбиновани васпитни захват мог дивног учитља Жунића у основној школи „Нада Матић“. То је био захват који је учитељ изводио тако што нас прво благо повуче за уво, а потом „залепи“ шамар. Лечић и ја смо добили највише васпитних захвата. Не знам зашто, тај шамар није ни тада, ни данас болео.
– Скупљали смо као помахнитали сличице фудбалера. Чоколадице су се звале „Спорт“. Није толко страшно што су се оне звале „Спорт“, него што су се звале чоколадице, јер то је било нешто као линолеум пресвучен са мало шећера. У животу нисам јео нешто огавније. У сваком случају, за сличицу Рајка Митића, појели бисмо и брдо „линолеума“. Ускоро су дошле чоколадице животињског царства. До дубоко у ноћ, на клупи испод сунчаног сата, играли смо „тапке“ у сличице. Прве тоблероне дошле су у стару Робну кућу. Нема сличица, али тада смо већ били „озбиљни“ – пети, шести разред. Када је неко виђен са девојчицом на клупи да једе тоблероне, о томе су се испредале приче, бар две недеље.
– Ми, дечаци из улице, формирали смо „Клуб ББ“ имали смо најмање две екипе за мали фудбал. И Нову годину смо дочекивали играјући фудбал на снегу на терену преко пута „Трга партизана“, изнад старе Робне куће. Ту се сада налазе справе за дечју игру.
– Зими је највеће узбуђење била вожња на бобовима низ добро утабану и уклизану Улицу „Седми јул“. Тако се тада звала. Садашње називе улица углавном не знам. Само најхрабрији су се усуђивали да се спуштају од почетка стазе. У пролеће, само што пукну снегови, у прве топле мартовске, дане ишли смо на Ђетињу, чувене „Рајске“.
– Седми, осми разред. Разредни старешина је била наставница биологије, Вука Оцокољић. Лечићу и мени је рекла да су нам очи на врх главе и да ћемо бити под њеним посебним надзором. Била је дивна наставница. Када грди својом чувеном изреком „зевзечино зевзекаста“, као да је то говорила из милоште, свом најрођенијем.
– Не знам да ли ћу слици свог детињства некад додати још коју боју, али засигурно знам да је живот много лепши када се подсетим лепих тренутака проведених у забавишту и основној школи у Ужицу. Све би било бесмислено да детињства није било у завичају.

УН: Као младић где сте највише излазили и опишите нам Ужице у то време?
– Господњи путеви су недокучиви. Дошла је средња школа, прва озбиљна животна раскрсница. Само што сам изашао из деранских, кликерашких и фудбалских панталона основне школе и детињства, незнајући ни да ли желим, или не желим, а још мање знајући шта желим, нађох се у средњој школи. То је био већ озбиљан догађај. Данас схватам истинитост речи песника који каже да је сваки растанак изазов за нов састанак. Растао сам се са клинцима из моје улице, са безбрижним детињством и постао младић. Са клинцима из моје улице састајао сам се више пута у животу, али од детињства, дефинитиво се растао.
– Био је то почетак седамдесетих година прошлог века. Најатрактивнији социолошки феномен тог раздобља, био је корзо. Увече око пола осам, на потезу од „Малог парка“ па до Трга, тачније некадашњег „Турист бироа“, са леве и десне стране, стајали су углавном младићи. Без икакве команде направи се прави шпалир. Тачно се знало који младићи, односно из које средње школе или улице, на ком месту стоје. Кроз шпалир су пролазиле углавном девојке. Ми смо девојке гледали и као „искусни“ и добри познаваоци девојачких ћуди, коментарисали, односно боље речено оговарали. Свака нова девојка или пар, младић и девојка, који прођу, били су предмет посебног „разматрања“. Падале су ту и опкладе између младића. Прави „дон-жуански“ подвиг је био прићи некој девојци, посебно новој и приволети је, макар на један круг шетње корзоом. Они који се осмеле објаве своју намеру. Одмах следе „велике расправе“ између оних који верују да ће девојка пристати и оних који мисли да ће храбри младић, како се тада говорило, добити корпу. Када расправа дође до усијања, мора да падне и опклада.
– Седамдесет друге или треће године, у доњим просторијама зграде ужичког позоришта почео је да ради омладински клуб. За нас је најзначајнија манифестација био диско клуб суботом увече. Ту смо могли да чујемо најновија домаћа и инострана музичка остварења, да „ђускамо“, удварамо се девојкама, све оно што младости приличи.
– У свечаној сали гимназије, неколико пута је организована игранка. Било је лепо. Све то имало је чари распеване младости, безбрижности, неког необичног осећаја слободе – живот је пред нама, цео свет је пред нама. Тада се то звало слобода.
– Када је дошло време почео сам да посећујем и кафане. Међутим, када су ужичке кафане у питању, данас имам неки осећај као да ми је неко нешто украо. Када боље размислим мени и многим Ужичанима, украден је део живота. Ужичке кафане седамдесетих, па и осамдесетих, биле су кафане са душом. У њима су генерације училе неку посебну школу. Ту су били часови ужичког шеретлука и шенлучења уз ерску шалу, чашицу, мезетлуке, дружење, бистрење ужичке, српске и белосветске политике, спонтане поетске и књижевне вечери… Та места истакла су бели барјак предаје, пред хронично празним новчаником Ужичана, вољом њихових нових власника, налетом времена профита, похлепе и грамзивости, других навика и обичаја. Дошли су неки нови клинци, нови младићи, нови студенти, нови, назови интелектуалци и нови помодари, који траже „изгубљену“ памет и традицију у паметним телефонима. Понекад ми се чини да би преко пута њих могла да седи и славна Мерлин Монро, или наш великан и Ужичанин Милутин Усковић, а они би наставили да шаљу поруке преко мобилног. Када смо већ код Ускоковића, Ужичани су годинама били равнодушни према чињеници да је зачетник српског грађанског романа потекао из њихове средине. „Ускоковић је у Ужицу био персона нон грата, зато што се, забога, подсмевао Димитрију Туцовићу“, рекао је једном приликом песник Љубомир Симовић, такође бивши ђак Ужичке гимназије. Ужички боеми су се помирили са кафанским поразом.
– На челу неславне параде ишчезлих или затворених ужичких састајалишта је Градска кафана. Изглед и пустош првог спрата уједају за срце. Некад је била привилегија бити гост Градске кафане. То је било место у коме се скупљала ужичка елита. Ко није припадао градском крему, тешко да је овде могао и да уђе. Пијани и необријани – ни под разно. Све што је у Ужицу важило за „нај“, ту се скупљало. Тачно се знало који сто припада ком госту.
– Чувена по најбољим шкембићима у граду, кафана „Бреза“ постоји још само на фотографијама. Нестала је пре коју годину. На њеном месту никао је тржни центар. „Багрем“. Не ради ни крчма „Код Ере“. На вратима пише „локал у припреми“. Замандаљена је и „Шумадија“. У њој кафанских столова више нема. Важила је „Шумадија“ за кафану у којој се скупљала радничка класа, јер је имала најјефтинији јеловник. Њен управник био је Глишо Кокорина, знао је сваког госта у душу, држао је све под конац као да води апотеку, а не кафану. Обично се јела кувана коленица и пасуљ. Кључала је „Шумадија“ од гостију. Џепови њених конобара шуштали су од бакшиша – прича ужички публициста Ђорђе Пилчевић.

УН: Шта Вас је привукло економским наукама?
– Право да вам кажем ни данас не знам шта ме је привукло економији. Знам само да сам до пуне самосвести о економији као науци дошао када сам почео постдипломске студије. Период до тада доживљавам као учење заната, шегртовање. Као постдипломац почео сам да отварам кардинална економска и филозофска питања: питања правде, питања неједакости, колонијализма, вредности? У трагању за одговорима вратио сам се на многе великане економске мисли, Адама Смита, Давида Рикарда, Маркса, Шумпетера, Самјуелсона, Кејнса… Али, путеви су водили и ка филозофским и књижевним знањима. Незаобилазни су били класици грчке филозофске мисли, потом Хегел, Кант, Кјеркегор, Сартр, Ками, Фром, Блох Маркузе…

УН: До сада сте гувернерци Народне банке Јоргованци Табаковић упутили два отворена писма. Због чега и да ли сте добили било какав одговор од ње?
– Да, госпођи Табаковић сам упутио два отворена писма у вези са стамбеним динарским кредитима који су индексирани у швајцарским францима. Процењује се да је око 19.000 грађана склопило уговоре о динарским кредитима који су индексирани у швајцарским францима. Пола од наведеног укупног броја је или остало без посла, или на други начин осиромашило, тако да нису у могућности да плаћају троструко веће рате него на почетку отплате кредита и остају на улици. Скретао сам пажњу госпођи Табаковић не само на социјалне аспекте наведеног стања, него и на пропусте Народне банке Србије поводом ових кредита и тоталну незаконитост уговора о динарским стамбеним кредитима који су индексирани у швајцарским францима и незаконито понашање банака. Никакав одговор нисам добио. Јасно ми је и зашто. Процењено је да сви грађани који су у невољама због ових кредита не представљају неко озбиљније бирачко тело, тако да не могу ни на који начин да угрозе извршну власт. Судство и поштовање закона су такви-какви су. Годинама се предмети пребацују из једне фиоке у другу.

УН: Колико сам схватила читајући Ваш блог, остали сте без посла и проглашени сте технолошким вишком. Доктор наука са 62 године живота да остане без посла?! Да ли је то последица изношења јавно Ваших ставова и мишљења, и коме они највише сметају?
– Да, са 62 године живота остао сам без посла, – „технолошки вишак“ – а до пензије ми треба још 4 године. Право да Вам кажем ја немам доказа да је то последица јавног изношења критичких ставова, међутим, то осећам у ваздуху. Истини за вољу, када сам објавио прво писмо Јоргованки Табаковић декан се наљутио, па ми је рекао: „Ко си ти да пишеш гувернеру Народне банке Србије“. Тада нисам добио отказ, али, убрзо сам постао „технолошки вишак“. Има још нешто. Проблем су године. Неће нико да запошљава особу са 62 године. У реду, на млађима свет остаје, али ни ми нисмо још за отпис. Али, „то је нама наша борба дала“.

УН: Колико често долазите у Ужице и где најрадије идете када сте у Ужицу?
– Не долазим много често. Када дођем, обиђем моје стазе детињства и младости, обавезно позориште и библиотеку, али што се излазака тиче, сада када нема мојих кафана, све су ми кафане исте.

УН: Колико се Ужице променило од времена када сте отишли до данас и у чему?
– Променило се Ужице доста. Спољни изглед указује на доста нових грађевина „постмодерне“ или „постпомодарске“. Али, променио сам се и ја. Требају ми наочаре са другом диоптријом.

– наставиће се –

УПОЗОРЕЊЕ

УПОЗНАЈЕМ ЈАВНОСТ ДА САМ ОПЉАЧКАН ЗА ВИШЕ ОД 5.000 ЕВРА. НАДЛЕЖНИ ОРГАНИ СУ УПОЗНАТИ КО И КАКО ЈЕ ОПЉАЧКАО И ГДЕ СУ ПАРЕ. ОЧЕКУЈЕМ ДА ЋЕ МИ ПАРЕ ВРАТИТИ.

 

ПРЕ НЕКИ ДАН ЧОВЕК ЗАБОРАВИО ТАШНУ СА 5.000 ЕВРА. НАЛАЗАЧ ВРАТИО. СВЕ ЧЕСТИТКЕ.

 

„Корисник подигао 150.000 евра у францима,
уплатио банци 135.000 евра,
а банка од њега потражује још 400.000 евра.“

НБС И ПОСЛОВНЕ БАНКЕ НАСТАВЉАЈУ ДА НАС ПЉАЧКАЈУ.

ЈА НЕ МОГУ ДА СЕ ПОМИРИМ СА СЛЕДЕЋОМ СИТУАЦИЈОМ:

1) ЗНАМ КО МЕ ПЉАЧКА; ЗНАМ КО ЈЕ ЛОПОВ;
2) ЗНАМ КАКО МЕ ПЉАЧКА;
3) ЗНАМ КОЛИКО ЋЕ ДА МИ ОПЉАЧКА; У НАВЕДЕНОМ ПРИМЕРУ ЧОВЕК ЈЕ ОПЉАЉЧКАН 250.000 ЕВРА.
4) СВАКО ОД НАС ЈЕ НЕШТО МАЊЕ ИЛИ ВИШЕ ОПЉАЧКАН.
5) ЗНАМ ДА ЋЕ МО СУПРУГА, ДЕЦА И ЈА, ЗБОГ ПЉАЧКЕ ОСТАТИ НА УЛИЦИ БЕЗ СТАНА, А ЈА САМ ВЕЋ И БЕЗ ПОСЛА;
6) НБС И ВЛАДА НЕЋЕ ДА ПРЕДУЗМУ БИЛО ШТА ШТО СУ ПРЕДУЗЕЛИ У ДРУГИМ ЗЕМЉАМА. СУДОВИ ОДУГОВЛАЧЕ…
7) ЗНАМ ДА, ОД ОКО 22.ООО СТАМБЕНИХ УГОВОРА У ШВАЈЦАРСКИМ ФРАНЦИМА, ОСТАЛО ЈЕ АКТИВНИХ ОКО 18.0000, А ОКО 9.ООО СУ УГОВОРИ ПО ОСНОВУ КОЈИХ КЛИЈЕНТИ ВИШЕ НЕ МОГУ ДА ПЛАЋАЈУ РАТЕ.
8) ДА ЛИ ТО ЗНАЧИ ДА НАС 9.000 СВЕ ОВО ЗНАМО И СЕДИМО КУЋИ И ЧЕКАМО СУДСКЕ ИЗВРШИТЕЉЕ; АКО ЈЕ ТАКО, ОНДА И ТРЕБА ДА НАС ПЉАЧКАЈУ.

http://svajcarac.rs/sta-ce-biti-s-kreditima-u-svajcarcima-ako-se-donese-pogresna-odluka-posledice-mogu-snositi-gradani-cele-zemlje/

 

Šta će biti s kreditima u švajcarcima: Ako se donese pogrešna odluka, posledice mogu snositi građani cele zemlje

by Ljiljana Milovanovic · 17/04/2017

Šta će biti s kreditima u švajcarcima: Ako se donese pogrešna odluka, posledice mogu snositi građani cele zemlje

– Kada se predlažu rešenja za ovakve probleme, mora se imati u vidu da su svaka zemlja i okolnosti u njoj različite, da se rešenja ne mogu prepisivati i da se uvek postavlja pitanje ko će snositi troškove pojedinih rešenja, a posledice pogrešnih odluka mogu snositi svi građani Republike Srbije – rekli su u NBS

Udruženje bankarskih klijenata “Efektiva” je ponovo uputilo zahtev za hitno donošenje Zakona o konverziji kredita u švajcarskim francima u evre, nakon što je Ustavni sud Hrvatske doneo Rešenje po kom je Zakon o konverziji kredita u švajcarskim francima proglašen ustavnim, čak i svrsishodnim u pomoći građanima Hrvatske koji su zaduženi kreditima u ovoj valuti. Kako kažu u Efektivi, to je do sada bio glavni argument koji je NBS koristila kao razlog da se ne donese isti zakon i u Srbiji, pa smo tim povodom kontaktirali NBS, gde su nam rekli da i dalje nema uslova za takvo rešenje u Srbiji.Za kredit za stan od 150.000 švajcaraca, moraju da vrate 400.000, ili ostaju na ulici!

EFEKTIVA BEZ EFEKTA: Udruženje bankarskih klijenata bez podrške NBS i banakaUdruženje klijenata je, naime, podsetilo na surov primer gde je korisnik podigao 150.000 evra u francima, uplatio banci 135.000 evra, a banka od njega potražuje još 400.000 evra.“Tražimo od NBS i Vlade Srbije hitno donošenje ovog Zakona, kako bi se sprečilo dalje otimanje nekretnina od strane banaka. Podsećamo da je ovakvo zakonsko rešenje doneto u Hrvatskoj i Crnoj Gori, a da je u BIH u proceduri, te da jedino u Srbiji, od svih zemalja bivše Jugoslavije, država, odnosno centralna banka nisu uradile ništa konkretno kako bi pomogle svojim građanima”, stoji na sajtu udruženja.Međutim, u centralnoj banci tvrde drugačije i podsećaju da su 2015. propisali četiri modela aneksiranja ugovora o kreditu, gde prema prva dva modela postoji opcija konverzije kredita iz franaka u evre i koje su banke dužne da ponude korisnicima

stambenih kredita, ali to očito nije slučaj u praksi.

Takođe podsećaju da su tačkom 2. Odluke o merama za očuvanje stabilnosti finansijskog sistema u vezi sa kreditima u stranoj valuti regulisali postupanje banaka u vezi sa jednostranim povećanjem neodredivih elemenata promenljive kamatne stope – bez obzira na stranu valutu u kojoj je kredit indeksiran – i to na način da se ukupan iznos sredstava koji su banke naplatile po ovom osnovu uračuna u prevremenu otplatu kredita.– Po tom osnovu banke su vratile korisnicima kredita oko 5,13 milijardi dinara. Podsećamo i da je Narodna banka u maju 2013. godine dala i preporuku bankama (Preporuka BAN 001/13) čiji je cilj bio da se korisnicima kredita u francima u naredne tri godine omogući otplata nižih rata kredita, i to tako da se razlika između svake stvarne i umanjene rate odlaže na period od tri godine i na tako odloženo potraživanje se ne obračunava kamata – kažu u NBS za “Telegraf”.

Ovakve mere centralne banke nisu dale rezultate, bar prema dokumentaciji “Efektive” u kojoj su evidentirana četiri slučaja samoubistva korisnika švajcarskih kredita “koji su sebi oduzeli živote, ostavljajući svoje porodice da se i dalje bore sa dugovima”.Na najnoviji pokušaj udruženja, banka je dala sledeći odgovor:– Kada se predlažu rešenja za ovakve probleme, mora se imati u vidu da su svaka zemlja i okolnosti u njoj različite, da se rešenja ne mogu prepisivati i da se uvek postavlja pitanje ko će snositi troškove pojedinih rešenja, a posledice pogrešnih odluka mogu snositi svi građani Republike Srbije – rekli su u NBS.Da li smatrate da treba prebaciti kredit iz švajcaraca u evre i ko to treba da uradi – država novcem građana ili privatne banke? Odgovore ostavite u komentarima.

Telegraf

 

ОТКАЗ

Поштовани,

Данас, 14. марта 2017. године, гледао сам емисију ,,Тако стоје ствари” и посебно прилог у вези са губљењем посла од око 11.30 до 12.00 часова. Радује ме што је о овој теми почело да се прича. Мислим да треба о њој још више да се прича и разматра. Отказ, посебно отказ који добије особа која је стара око 60 година, није тако једноставан чин и процес који може да се ,,научи” и помоћу психолога реши. То је много свеобухватнији стрес. Требало би да јавност има податке колико је особа у Србији добило отказ са 50 година старости, са 60 и са колико година стажа, где су сада и шта је са њима и њиховим породицама. Односно, РТС, као јавни сервис, могао би да кроз један свеобухватнији разговор иницира свеобухватно мултидисциплинарно истраживање феномена ,,отказ”. Тај феномен требало би осветлити са економског, правног, социолошког и психолошког аспекта. Најважнији аспект би био институционални. Наиме, када због отказа дође у питање даљи опстанак једне породице (отказ добију оба брачна друга, губљење крова над главом, угрожена елементарна егзистенција…), коме се обратити? Сада никоме. Шта остаје? Психолог за умиривање, али у кући нема хлеба!!!

Не желим да оптерећујем даље овај допис. У мојој породици сам ја ,,технолошки вишак” и имам 62 године. ОТПИСАН САМ.

Погледајте:https://ivicastojanovic.wordpress.com/2017/02/25/%d0%b7%d0%b0%d1%88%d1%82%d0%be-%d1%81%d0%b0%d0%bc-%d0%be%d1%82%d0%bf%d0%b8%d1%81%d0%b0%d0%bd/

С поштовањем,

проф. др Ивица Стојановић

мој број мобилног телефона: 064/24-79-376

Е-маил адреса: ivica_stojanovic@vektor.net

кућна адреса:

Милутина Миланковића 140/31

11070 Нови Београд

 

ЗАШТО САМ ОТПИСАН?

Ивица Стојановић

 

          „Лако“ је било Прлету, Тихом и осталој братији. Они су знали ко их је отписао, зашто су били отписани и када и како ће бити поново уписани. Од свега овога, ја не знам ништа. Не знам ко ме је отписао, како и када ћу бити опет уписан, а најмање знам зашто сам отписан.

Рођен сам 8. јануара 1956. године. Нормално, нико ме није питао хоћу ли да се родим. У овом животу нико и није могао да ме пита хоћу ли да се родим, а оног претходног живота се не сећам. Али, добро, рођен сам. Одмах су почели са уписивањем у књигу рођених, у забавиште, у основну школу, у средњу школу, у омладинску организацију, у партију (СКЈ), посао… Е, на факултет сам отиша и сâм се уписао. На последипломске студије, такође, уписао сам се сâм . Где год сам био уписан или се сâм уписао, одзвањале су ми речи Боре Чорбе: ,,Правила, правила да би ме удавила…“ Признајем, како ми један колега на послу рече, „таман од тебе направисмо Човека, а ти побеже“, кад год су ме правила стезала као омча око врата, некако се ослободим омче и побегнем. Побегнем до новог уписивања. Први, други, трећи посао, Ниш, Ужице, Београд, лична карта, пасош, чланске карте, магистратура, докторат наука, доцент, ванредан, редован професор, научна друштва и организације, стан, први други …, кредити, ануитети, чланци, монографије, уџбеници, детињство, дечаштво, прве љубави, војска, рат, женидба, ћерке…. Стално уписивање. Тако је моје уписивање текло све до моје шездесете године. После шездесете године, као у некаквом књиговодству живота, на конту „живот“ на потражној страни раскњижавају се претходни уписи и почиње да се књижи отпис. Шта се дешава? Кажу мора да се изведе салдо живота, да се подвуче црта. Нећу, рано је. Али, ни сада ме нико не пита. Свако јутро на мом конту „живот“ – по један отпис, некад и више отписа. Докле.

 

1) Посао – „технолошки вишак

 

Тридесет првог марта 2016. године постао сам „ТЕХНОЛОШКИ ВИШАК“.[1] Па, добро. Помислио сам, у овој фирми сам вишак али у другој бићу потребан. Али, не лези, враже!! Ђаво нит’ оре, нит’ копа. Он чека. Ђаво нема другог посла, до да вреба прилику кад ће нас ухватити неспремне.

Ухвати мене ђаво неспремног и ево, скоро годину дана, свуда сам вишак. Изгледа да треба да нестанем. Али, где, куда, како, зашто? За име Бога не може назор да се умире. А и што би?

Са било којом школском спремом да конкуришем, најчешће злокобно ћутање. Нема више пријатеља (част изузецима), телефон не звони, а када ја зовем, број је ван домета, број је заузет, телефонске „секретарице“, састанци итд.

Међутим, ћутање и некако.

Али болно и тужно је када ми мој колега каже да није примерено да радим са 60 година[2] и саветује да се помирим са чињеницом да сам транзициони губитник.

Дођавола са таквим „ђаволом“. Мада, изгледа да је 60 година главни ђаво.

Транзициони губитник?

Још да се помирим са тим.

Нећу.

Борим се. Жалим се.[3] Међутим, бирократска духовна и интелектуална жабокречина и паучина[4], толико су густи да ми спаса нема. Борио сам се док нису дошли на ред суд и адвокати. Ту сам стао. Не радим, немам плату и немам паре за адвоката, вештака, судске таксе итд.

У једну фирму су ме примили. Безбедњаци су извршили провере мог моралног лика, да нисам осуђиван, да се против мене не воде судски спорови… Tражили су ми и број текућег рачуна за уплату плате; још уговор и да почнем да радим. Али и овде ђаво дође по своје. По хитном поступку на мојe радно место је примљена друга особа, ћерка директора за људске ресурсе.

Да не набрајам више нечастиве „ђавоље работе“. Тешко ми и да се подсећам тога. Последње што се десило односи се на моју жељу да се бавим пчеларством. На моју радост телевизија баш у мојим размишљањима објави репортажу о институцији која помаже управо овакве као што сам ја. Охрабрен управо том репортажом пошаљем молбу наведеној институцији („Микро-развој“). Али, опет, не лези враже, „Микро-развој“ већ годину дана не даје никаква финансијска средства за било какав посао. Ко говори истину? Немам могућности да утврдим.

*

Био сам „дечко који обећава“, што би рекла моја бака, у свему смеран. У животу, примарни циљеви били су ми учење и моралне вредности. Био сам добар ђак, студент…

Волим своју отаџбину – Србију. Другу отаџбину немам. Добровољно[5] сам се јавио 1999. године у моју ратну јединицу. Свих 78 дана агресије НАТО пакта провео сам на фронту. Отаџбина је нападнута и мора да се брани.

А сад, сад „испуњавам обећања“, и стиже ми „награда“, ни мање ни више него – ВИШАК[6] „ТЕХНОЛОШКИ“[7]

Некако да „разумем“ зашто сам остао без посла. Монетарне власти воде погубну рестриктивну кредитно-монетарну политику, политику штедње, смањења плата, пензија, куповне моћи и животног стандарда становништва. Смањен је број студената, смањени приходи и… вишак.

Али, не могу да разумем да скоро годину дана не могу да нађем своје место под сунцем где нисам вишак.

Који је сада то ђаво?

Шездесет година?

 

2) Кредит[8]

Уговор о кредиту у швајцарским францима сам закључио 04.06.2008. године.  Када сам отишао у банку ради закључења уговора о кредиту, мени је формално предочен уговор. Дат ми је уговор да га прочитам. Ја сам уговор летимично прочитао. Нисам разумео одредбе уговора, а посебно оне које се тичу променљиве каматне стопе. Питао сам службеника банке шта значи променљива каматна стопа. А службеник ми је рекао да је то у складу са пословном политиком банке и да то пише у уговору. Мени нису рекли како ће да расте та каматна стопа и до ког процента и да ли ће да расте или да пада. У уговору је само наведено да је каматна стопа променљива и ништа друго. Без мог знања банка  је променила каматну стопу, а то сам сазнао када сам дошао у банку да платим рату.

Тада сам могао да плаћам рату, а нисам очекивао да ће ме тај уговор довести до дужничког ропства и просјачког штапа. Већ 2011. године те рате су веома оптеретиле кућни буџет, па сам отишао до банке и молио их за грејс период отплате кредита.  И имао сам грејс период од 2 године. Године 2013. почиње пакао јер је остао исти период отплате, а у укупни износ главнице ушла је неплаћена главница током грејс периода. Тада сам био запослен и са својим примањима сам могао да плаћам рате са мањим или већим закашњењима. Потом је дошло до вртоглавог раста швајцарског франка у односу на динар, па ми је рата била 815 швајцарских франака месечно, што је у динарима износило 115.000,00 динара, што је превазилазило моју тадашњу плату. Од 6 месеци, до годину дана позајмљивао сам новац од пријатеља да платим рате, па сам и данас дужан. Изгубио сам многе пријатеље а 2016. године првог априла, остао сам без посла и примања (нажалост није била првоаприлска шала).

На самом уговору је наведено да је кредит осигуран код Националне корпорације. У члану 1. уговора  o кредиту наведено је да премија осигурања ,,Националне корпорације” износи 2.2% од укупног износа кредита, а службеник банке ми није дао објашњење шта ја плаћам са тих 2.2%,  мада га ја нисам ни питао. Ја сам недавно од службеника банке сазнао да ја плаћам осигурање банке код ,,Националне корпорације”, а службеник ми је објаснио да то значи да од укупног износа кредита, оно што банка не наплати евентуалном продајом стана 75% наплаћује од ,,Националне корпорације”, а имам сазнања да када се банка наплати од ,,Националне корпорације” да онда ,,Национална корпорација” упери захтев према клијенту, дакле два пута наплаћује од клијента.

3) Банкарска ПРЕВАРА[9]

„Како је могуће да се десила ПРЕВАРА?
        Банке су створиле илузију о природи и карактеристикама кредита. Нису упозориле корисника кредита о валутним ризицима и урадиле су лажну кредитну анализу корисника кредита, а за то време, НБС је ћутала. Та лажна кредитна анализа корисника, коју су спроводиле банке, омогућила је да грађани који никада нису били кредитно способни за рате у противвредности стране валуте (јер су били потпуно валутно неусклађени) добију стамбени кредит у динарима, а да заузврат заложе сву своју имовину, садашњу и будућу и добију обрачун ануитета и главнице у ЦХФ износу, која се  неконтролисано повећава. Ти спорни уговори никада нису могли да буду закључени да су банке које су их пласирале извршиле своје законом предвиђене обавезе. Банке су грубо злоупотребиле поверење својих клијената. Циљано су, свака од њих, на ЦХФ индексацију ставиле мању камату, како би усмеравали кориснике ка тој врсти кредита, наводно повољнијој. Циљано нису рекле могуће негативне последице, посебно утицај раста ЦХФ валуте у односу на главницу, која ће расти са сваком променом партитета ЦХФ/ЕУР, већ су ЦХФ валуту пропагирале везујући је за швајцарску стабилност и професионалност. Те кредите нико не би узео да су банке рекле да то није обичан кредит, већ кредит са валутним swаp-оm и који су ризици таквих уговора. Да ли је такво понашање банке било савесно, поштено и професионално, поврх свега законито? Апсолутно не! Са друге стране, потенцијални корисници кредита имали су динарска примања. Нико од потенцијалних корисника није имао (или ретко ко јесте) сталне изворе прихода који су зависили од валуте ЦХФ, стална примања по основу закупнина из Швајцарске или значајну штедњу у тој валути. Сва кредитна анализа коју су банке радиле била је само у циљу да се корисници преваре. Да ли су банке у кредитним анализама пошле од претпоставке да се курс валуте примања корисника кредита и курс валуте швајцарског франка никада неће променити у периоду од 360 месеци? Да ли је то поштена, савесна и професионална анализа? Апсолутно не! Спорни уговори су последица потпуног одсуства предуговорног информисања и потпуно непрофесионално урађене кредитне анализе. Све одредбе којима су наметнуте обавезе корисницима кредита да очувају нешто што никада нису примили, осим што су незаконите, оне су и неправичне, непоштене и самим тим ништавне одредбе.

Корисници кредита нису морали бити стручњаци за:

  • Међувалутна кретања да би могли схватити и сагледати своје валутне ризике
  • Полиглоте, како је тадашњи гувернер Јелашић упућивао да се грађани информишу читајући британски дневни телеграф и пратећи портале централних банака Аустрије, Мађарске, Швајцарске и тако редом
  • Политички аналитичари да знају коме треба од политичара да верују, када Милан Париводић и Млађен Динкић, као министри у Влади истичу предности тих кредита и Париводић изјављује да би их и сам узео.
  • Кредитну експертизу па да сами схвате да није истина да могу поднети двоструки валутни ризик 30 година јер су потпуно валутно неусклађени, а банка је дала оцену да су кредитно способни, па је то још држава кроз НКОСК потврдила.“ 

 

А суд?

Шта има ту да се прича?

Све је јасно. Довољна је само чињеница да сам банку због преваре тужио 29. априла 2013. године, а ево, сада је фебруар 2017. године – скоро да се није кренуло од почетка суђења. Да невоља буде још већа, суд неће да се замара и истовремено суди због пљачке по основу камата и због ништавости главних елемената уговора. Морају две тужбе. А то значи за две тужбе платити адвоката, дупле судске трошкове и трошкове вештачења. А ја немам паре ни за једну тужбу. Адвокату још нисам ништа платио. Али, како-тако и мој јазавац, односно банка је пред судом. Аустоугарске власти су имале закон за све. Досудиле Давиду казну због тога што је својевремено убио јазавца. Дакле, имале су закон и за јазавца. И садашњи суд има закон за све, па ће имати закон и за мог „јазавца“ –  банку. Банка ме је довела до дужничког ропства и просјачког штапа, исто као што је јазавац појео Давидов кукуруз.[10]

4) Реституција

Мој деда по мајци, пре Великог рата, био је у Канади. Као добровољац дошао је на Солунски фронт. Сачувао је живот, а сачувао је и уштеђевину коју је зарадио у Канади. После рата купио је имање у Нишу, где је и живео. После Другог светског рада по основу Закона о национализацији одузето му је имање. Остала му је кућа и минимална окућница. У првој деценији двадесет првог века објављен је Закон о реституцији. Као један од наследника поднео сам захтев за надокнаду штете која је нанета мом деди. Будући да су на имању сада стамбене зграде имање не може да се врати. Прописано је да се у таквом случају изврши новчано обештећење. Захтев за враћање одузете имовине, односно обештећење поднет је у јулу 2012. Процес враћања имовине требало је да почне 2015. године. Сада је почетак 2017. године. Последње информације су врло поражавајуће. „Новчано“ обештећење ће почети 2018. године и то не у Законом предвиђеним износима, него знатно мање. Зашто и колико мање, то само нечастиви зна. Обештећење неће бити у новцу већ у обвезницама које имају рок доспећа после 12 година. До тада са обвезницама може да се тргује на тржишту хартија од вредности. Будући да ће тражња за обвезницама бити знатно већа од понуде и да је становништво генерално осиромашило, цене обвезница ће да буду знатно мање од реалних цена, а још мање од цена које ће бити после 2030. године. Многи садашњи субјекти реституције ће до 2030. године умрети. Највероватније њихови наследници ће морати поново да доказују своје право на повраћај имовине својих предака.

Србијом круже извршитељи за било које неплаћање, посебно када треба да се плати држави и банци. Извршитељи који плене имовину због неплаћених рачуна за комуналне услуге, за порез, због доспелости кредита активирају се хипотеке, породице губе станове и остају на улици, искључује се струја, телефони… Дакле, постоје извршитељи за свако неплаћање, сем, када држава не плаћа.

*

ЗАШТО САМ ОТПИСАН и даље не знам. Можда ђаво зна.

Није успео ни један мој покушај да радим и зарадим. Ђаволска „работа“.

До права на пензију имам још близу четири године.

Са банком водим судски спор. Докле? Не знам. Да ли ћу финансијски издржати? Тешко, али, трудићу се. Морам.

Што се тиче реституције, пре ћу видети Годоа него паре од дедине имовине.

Прича се приближава крају. На конту „живот“, мимо моје воље, подвлачи се црта и изводи салдо.

Какав је салдо?

Негативан?

            Мале су шансе да се негде запослим, још мање су шансе да добијем кредит за пчеларство??? (проблеми код „кредитног бироа“ са постојећим стамбеним кредитом). За бесповратне субвенције изгубио сам наду због година (62).

            Да нестанем, да испарим – не смем. А и како би?

Већ једном рекох, назор не може да се умире. Дугови су наследни.

            Кажу да сви путеви воде у Рим, а моји сви путеви воде у НЕДОЂИЈУ.

 

*

ХОЋЕ ЛИ СУДИЈАМА НЕКО СУДИТИ?

ПОСТОЈЕ ЛИ ИЗВРШИТЕЉИ И ЗА СУДИЈЕ?

„Ја нисам Бог.
Само је он моћан толико
да прашта,
само о њему не говори нико
да је слаб кад опрости
…………….
…………….
ја сам цар заробљен законима
које прописујем сам.
Нисам ни судија,
њима је у руке закон дат
да суде;
…………….
…………….
и мада владам по милости Бога,
нисам Бог да праштам.“

Десанка Максимовић, Тражим помиловање

 

[1] Незапослен сам од 01. априла 2016. године. До стицања права за пензију треба ми још око четири године. Ожењен сам и имам две ћерке. Обе су незапослене, студенти. Супруга је запослена. Прима месечну зараду око 55.000 РСД – нето. Ја примам годину дана од Националне службе за запошљавање месечну надокнаду за незапослене око 14.500 РСД – нето. Ову надокнаду треба да примим још за два месеца. После тога више немам никаква примања. Супруга и ја смо 2008. године подигли стамбени кредит. Ја сада не могу да сервисирам месечне ануитете. Преко административне забране од зараде супруге банка наплаћује део месечне рате што износи једну трећину њене плате. На тај начин супруга у кућни буџет уноси 38.000 РСД. Дакле, кућни буџет износи 52.500 РСД – месечно. У новембру 2016. године, просечна потрошачка корпа износила је 67.810,26. Подаци о мојим образовним квалификацијам и досадашњем кретању у служби (35 година радног стажа), налазе се у мом блогу: https://ivicastojanovic.wordpress.com/biografija/

 

[2] https://ivicastojanovic.wordpress.com/2016/10/02/primedbe-na-izvestaj-komisije-za-izbor-profesora-na-pmf-univerziteta-u-nis

 

[3] https://ivicastojanovic.wordpress.com/2016/10/02/primedbe-na-izvestaj-komisije-za-izbor-profesora-na-pmf-univerziteta-u-nis

 

[4] https://ivicastojanovic.wordpress.com/2016/04/09/intelektualac/

 

[5]Војни експерти ће сада да ми кажу да не могу да будем добровољац у својој војсци. Ја себе сматрам добровољцем због тога што иако нисам добио позив, отишао сам директно на положај моје војне формације и обукао униформу.

[6]„На основу члана 179. Став 5. тачка 1. Закона о раду , послодавац може запосленом да откаже уговор ако услед технолошких, економских и организационих промена престане потреба за обављењем одређених послова. Како је због тих промена престала потреба Факултета за пословне студије и право, као послодавца, за даљим ангажовањем именованог извршиоца, (др Ивице Стојановића, редовног професора – прим. И.С.) то се приступило доношењу овог решења.

Запосленом се није могао обезбедити други посао са стручном спремом коју поседује, или са нижом стручном спремом. Запосленом се не може обезбедити преквалификација, нити скраћено радно време. На основу изложеног решено је као у диспозитиву овог решења.“ – „ТЕХНОЛОШКИ ВИШАК“

 

[7]Techne значи уметно, вештачко, док изведеница technasma дословно значи опсена, превара”. (Светслав Басара, Дух Вавилона, Дух Израиља, Летопис Матице српске, новембар 1985, стр. 579.)  Дакле, ТЕХНОЛОГИЈА не би остварена као тежња за стварањем добробити Човечанству, него као резултат деловања сила отуђених од Човека, а не ни Божјом вољом. “Још у XIV веку Johanes Angelikus пише: ‘У последњи дан васкрснуће само оно што је створено од Господа: дакле оно створено божанском љубављу и вољом преобразиће се у Господу. Све што је створено људским разумом и руком прогутаће тама, јер Господ твар преображава у биће, а човек – водјен гордошћу која је пад – твар преображава у ништавило’ (De vera naturae rebus, II 54)”. (Светслав Басара, Дух Вавилона, Дух Израиља, Летопис Матице српске, новембар 1985, стр. 579.)

 

[8] http://misamajic.com/2017/02/11/intelektualni-i-moralni-barbarus/

 

[9] http://www.chfsrbija.org/

 

Погледати „Анализу преваре“:

http://www.chfsrbija.org/tekstovi-ekonomskog-tima.html и

 

http://www.chfsrbija.org/tekstovi-pravnog-tima-centra.html

 

https://ivicastojanovic.wordpress.com/2016/06/27/jadne-banke-kafka-kocic-i-godo-otvoreno-pismo-jorgovanki-tabakovic-duga

 

https://ivicastojanovic.wordpress.com/2016/07/04/drugo-otvoreno-pismo-jorgovanki-tabakovic/

 

 

 

[10] Направљена је аналогија банке са јазавцом по угледу на чувено књижевно дело „Јазавац пред судом“ Петра Кочића.

Године које је појео CHF кредит – 1. део

“Пираеус банка” је имала врло агресивну пропаганду о повољности и предностима кредита у швајцарским францима, а обзиром да је у средствима информисања тадашњи министар финансија Динкић у 2005. години говорио о повољностима кредита у “ХВО банци” у швајцарским францима, ја сам поверовао да је тај кредит повољан.

Уговор о кредиту у швајцарским францима сам закључио 04.6.2008. године.  Ја сам живео у стану у ул. Париске комуне, чији сам био власник, предметни стан сам продао, најпре сам узео капару и исто сам дао за куповину стана у ул. Милутина Миланковића. Када сам отишао у банку ради закључења уговора о кредиту, мени је формално предочен уговор формално, дат ми је уговор да прочитам, ја сам исти летимично прочитао. Нисам разумео одредбе уговора, а посебно оне које се тичу променљиве каматне стопе. Питао сам службеника банке шта значи променљива каматна стопа. А службеник ми је рекао да је то у складу са пословном политиком банке и да то пише у уговору. Мени нису рекли како ће да расте та каматна стопа и до код процента и да ли ће да расте или да пада. У уговору је само наведено да је каматна стопа променљива и ништа друго. Мене нико није “тукао” да закључим уговор, али сам ипак потписао уговор. У тренутку закључења уговора номинална каматна стопа је била 3.9% , а већ при првој рати коју сам требао да платим 31.07.2008.године она је била 4.9% .

Без мог знања је банка  променила каматну стопу, а то сам сазнао када сам дошао у банку да платим рату. За наредну промену каматне стопе сам добио позив за дођем у банку ради
закључења анекса уговора, каматна је била 5.5% и тај сам анекс уговора добровољно потписао. Још тада сам могао да плаћам ту рату, а нисам очекивао да ће ме тај уговор довести до дужничког ропства и просјачког штапа, то је био разлог што сам анекс добровољно потписао. Већ 2011.године те рате су веома оптеретиле кућни буџет, па сам отишао до банке и молио их за грејс период отплате кредита.  И имао сам грејс период од 2 године. Док 2013. године почиње пакао јер је остао исти период отплате, а у главницу је ушла неплаћена главница током грејс периода. Тада сам био запослен и са својим примањима сам могао да плаћам рате са мањим или већим закашњењима, а потом је дошло до вртоглавог раста швајцарског франка у односу на динар, па ми је рата била 815 швајцарских франака месечно, што је у динарима износило 115.000,00 динара, а моја плата је била 110.000,00 динара, од 6 месеци, до годину дана сам позајмљивао  новац од пријатеља да платим рате, па сам и данас дужан. Банка је 2015.године понудила 4 модела по препоруци НБС,  али ни један од њих није био бољи од првог модел,  а суштина је да се НБС меша у облигациони однос између субјеката уговора тј. мене и “Пираеус банке” што је противно одредбама Закона о облигационим односима. Ја сам поново ишао у банку на моју иницијативу и молио да ми се продужи рок отплате кредита, а банка ме је одбила. Ја не знам када сам платио последњу рату али сигурно има годину дана, а истичем да сам 01.04.2016.године остао без посла и примања преко “Националне службе за запошљавање” су ми 13.000,00 динара, наредних 12 месеци. На самом уговору је наведено да је кредит осигуран код Националне корпорације, а ја сматрам да та формулација ништа не значи, а у члану 1. уговора је наведено да премија осигурања “Националне корпорације” износи 2.2%  од укупног износа кредита, а службеник банке ми није дао објашњење шта ја плаћам са тих 2.2%  мада га ја нисам ни питао. Ја сам недавно од службеника банке сазнао да ја плаћам осигурање банке код “Националне корпорације”, а службеник ми је објаснио да то значи да од укупног износа кредита оно што банка не наплати евентуалном продајом стана 75% наплаћује од “Националне корпорације”, а имам сазнања да када се банка наплати од “Националне корпорације” да онда “Национална корпорација” упери захтев према клијенту, дакле два пута наплаћује од клијента. Што све говори о томе да нисам био обавештен о свим тим стварима приликом закључења уговора.

Ја сам био у неравноправном положају у односу на банку и приликом склапања уговора и касније, када сам био на разговору у банци био је предмет олакшања и то да се рефинансира кредит али ми је речено да је административна процедура таква као да дижем нови кредит, а и трошкови  из данашње перспективе, сазнања сматрам да сам добро урадио јер кредит нисам рефинансирао у евре,  јер злоупотреба валутне клаузуле и са еврима је иста као и швајцарским францима.

Primedbe na Izveštaj komisije za izbor profesora na PMF Univerziteta u Nišu

 

PRIMEDBE NA IZVEŠTAJ
(http://linuxpmf.pmf.ni.ac.rs/pmfenterprise/upload/konkursi/1338_g0szs.pdf)
Komisije za pisanje izveštaja o prijavljenim kandidatima na konkurs koji je objavljen u dnevnom listu “Poslovi” od 01.06.2016. godine, za izbor jednog nastavnika u zvanje docenta ili vanrednog profesora za užu naučnu oblast Ekonomija na Prirodno-matematičkom fakultetu u Nišu
Zanimljivo je da se na linku http://wpresspmf.pmf.ni.ac.rs/?page_id=2810&idk=1338 nalazi sledeće:
01.06.2016. – KONKURS ZA IZBOR NASTAVNIKA SA PUNIM RADNIM VREMENOM
TEKST KONKURSA

IZVEŠTAJ DR JELENA PETROVIĆ

KATEGORIZACIJA DR JELENA PETROVIĆ

KATEGORIZACIJA DR IVICA STOJANOVIĆ

KATEGORIZACIJA DR ŽELJKO DRAGOJEVIĆ

SLUŽBA ZA OPŠТE I PRAVNE POSLOVE – Snežana Ćirić
Tek kada se klikne na link: „IZVEŠTAJ DR JELENA PETROVIĆ”, dobije se „IZVEŠTAJ / Na raspisani konkurs objavljen u dnevnom listu “Poslovi” od 01.06.2016. godine, prijavila su se tri kandidata: dr Ivica Stojanović, dr Željko Dragojević i dr Jelena Petrović“. Dakle, u okviru Izveštaja za kandidata dr Jelenu Petrović, daju se i izveštaji drugih kandidata. Neobična metodologija pisanja Izveštaja.
IZVEŠTAJ: Posle detaljnog uvida i pregleda dostavljenog materijala Komisija je zauzela stav da Izveštaj ne može da obuhvati detaljnu analizu prijave kandidata, dr Ivice Stojanovića iz sledećih razloga:
PRIMEDBA:Postavlja se pitanje: Koje elemente ima detaljna analiza, a koje elemente ima analiza koja nije detaljna? Komisija piše Izveštaj u skladu sa Zakonom o visokom obrazovanju (1) , “Minimalnih uslova za izbor u zvanja nastavnika”  (2) , STATUT PRIRODNO- MATEMATIČKOG FAKULTET, NIŠ 2013 (3) i PRAVILNIKA O POSTUPKU STICANJA ZVANJA I ZASNIVANJA RADNOG ODNOSA NASTAVNIKA UNIVERZITETA U NIŠU (4). Nijedan od navedenih dokumenata ne definiše elemente analize koja je detaljna, i analize koja nije detaljna. Pomenuta dokumenta poznaju samo Izveštaj koji sadrši sledeće elemente:
1. BIOGRAFSKI PODACI KANDIDATA
2. PREGLED NAUČNOG I STRUČNOG RADA KANDIDATA
2.1. OBJAVLJENI RADOVI KANDIDATA
2.1.1. RADOVI OBJAVLJENI DO IZBORA U ZVANJE DOCENTA
2.1.2. RADOVI OBJAVLJENI NAKON IZBORA U ZVANKE DOCENTA
2.2. ANALIZA I MIŠLJENJE O NAUČNIM I STRUČNIM RADOVIMA KANDIDATA
2.3. Citiranost radova u literaturi
2.4.Naučno-istraživačka i stručna aktivnost – učešće i rukovođenje projektima
3. OSTVARENI REZULTATI KANDIDATA U RAZVOJU NAUČNO-NASTAVNOG PODMLATKA
4. PREGLED ELEMENATA DOPRINOSA KANDIDATA AKADEMSKOJ I ŠIROJ ZAJEDNICI
5. MIŠLJENJE O ISPUNJENOSTI USLOVA ZA IZBOR U ZVANJE SVAKOG
KANDIDATA POJEDINAČNO
Deo Izveštaja koji se odnosi na kandidata Ivicu Stojanovića nije detaljan. On nema svih pet prethodno pomenutih elemenata. Zbog čega? Ivica Stojanović je u konkursnoj dokumentaciji dostavio građu za svih pet elemenata.
IZVEŠTAJ:1) Kandidat (Ivica Stojanović – prim. I.S) nije priložio radove, iako je to izričito navedeno kao obaveza kandidata u tekstu Konkursa. Kandidat je naveo u prijavi da „ne zna kako da objektivno, tehnički ili na bilo koji drugi način dostavi iz Beograda gde živi u Niš radove”.
PRIMEDBA:
1.Tačno je da kandidat Ivica Stojanović nije priložio radove. Kandidat je naveo u prijavi da „ne zna kako da objektivno, tehnički ili na bilo koji drugi način dostavi iz Beograda gde živi u Niš radove” – piše u Izveštaju, ali, namerno ili slučajno, izostavljen je kraj rečenice „…100 radova“. Originalna rečenica kandidata iz konkursnog materijala, PRILOG 3 u fusnoti NAPOMENA, glasi: „Zaista ne znam kako objektivno, tehnički i na svaki drugi način, dostaviti iz Beograda gde živim, u Niš 100 radova.“ Postavlja se pitanje: „Zašto je Komisija citirajući tekst PRILOGA 3 kandidata izostavila „..100 radova“? Izostavila je zbog toga što konstatacija kandidata da ne zna kako objektivno, tehnički i na svaki drugi način da dostavi radove, bez „..100 radova“, zaista nema smisla, a sa „…100“ radova dobija svoj puni smisao.
2.Budući da nije pisala „detaljan izveštaj“, Komisija je, po svom nahođenju, u skladu sa ciljem da kandidata Ivicu Stojanovića diskredituju u procesu konkurisanja, koristila tekstove ili delove tekstova iz konkursnog materijala, samo da bi ostvarila svoj postavljeni cilj – diskreditacija kandidata Ivice Stojanovića. Tako na primer Komisija nije upoznala javnost sa sledećim delom fusnote NAPOMENA: „U spisku naučnih radova uz bibliografsku jedinicu svakog rada za koji znam link, ili sam ga našao preko internet pretraživača, pre svega „Googl-a“, naveo sam odgovarajući link. Takođe, posle spiska naučnih radova dodajem na strani 12 ovog PRILOGA 3 i: „ii. COBISS Кооперативни online библиографски систем и сервис COBISS”. U ovom bibliografskom sistemu i servisu je spisak mojih radova koji ima, primera radi: http://scindeks.nb.rs/article.aspx?artid=0354-91350504359S, [COBISS.SR-ID 164213516]. Navedeni link i COBIS.SR-ID, u potpunosti zamenjuju odgovarajući link.”
3.U Izveštaju piše: “Kandidat (Ivica Stojanović – prim. I.S) nije priložio radove, iako je to izričito navedeno kao obaveza kandidata u tekstu Konkursa…” Tačno je da u tekstu Konkursa piše da kandidat treba da priloži radove. Međutim, postavlja se pitanje na osnovu kog dokumenta od navedenih u fusnotama 1, 2, 3, 4 i 5, je propisana obaveza da se u Konkursu traži od Kandidata da dostavi svoje radove? U nijednom pomenutom dokumentu se i ne pominje obaveza da se u Konkursu naglasi obaveza kandidata da dostavi svoje radove. Tako na primer u PRAVILNIKU O POSTUPKU STICANJA ZVANJA I ZASNIVANJA RADNOG ODNOSA NASTAVNIKA UNIVERZITETA U NIŠU, u članu 3 piše: “Konkurs sadrži uslove koje učesnici konkursa treba da ispune, užu naučnu odnosno umetničku oblast za koju se biraju, naznaku da li se radni odnos zasniva sa punim ili nepunim radnim vremenom, rok za prijavljivanje i dokumenta koja učesnici konkursa prilažu kao dokaze o ispunjavanju uslova. Konkurs, sa rokom prijavljivanja od 15 dana, objavljuje se u dnevnom listu ili „Službenom glasniku Republike Srbije”, a informacija o konkursu objavljuje se i na internet strani fakulteta i Univerziteta. Dekan fakulteta dostavlja Univerzitetu kopiju objavljenog konkursa, zajedno sa predlogom članova komisije za pisanje izveštaja o prijavljenim učesnicima konkursa.” Dakle, ne pominje se obaveza kandidata da dostave radove, (spisak radova dostaviti i u elektronskom obliku, za svaki rad u časopisu navesti odgovarajući link) za radno mesto predviđeno ovim konkursom.
Praksa ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu i Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Kragujevcu je suprotna praksi Prirodno-matematičkog fakulteta u Nišu.
DOKAZI: 1) ЕКОНОМСКИ ФАКУЛТЕТ
34000 Крагујевац, Ђуре Пуцара Старог 3 тел. 034/303-500
Наставник у звање редовног професора, за ужу научну област Општа економија
и привредни развој – насгавни предмети Основи макроекономије и Економија ЕУ
Наставник у звање доцента, за ужу научну област Општа економија и привредни развој – наставни предмети Економика
Природних и привредних ресурса, Економика туризма и Туризам и животна средина на одређено време од 5 година
УСЛОВИ: Научни степен доктора економских наука одповарајуће уже научне области и други општи, педагошки и посебни услови прописани Законом о високом образовању, Статутом и другим акгима Економског факултета у Крагујевцу и Статутом и другим актима Универзкггета у Крагујевцу. Кандидати, уз пријаву, достављају: доказе о испуњавању услова конкурса и доказе о испуњеносги општих предуслова у погледу неосуђиваносги, утврђених чланом 62 сгав 3 Закона о високом образовању и чланом 125е став 1 Сгатута Универзтета у Крагујевцу. Конкурс је отворен 15 дана. Пријаве са документима, са назнаком “За конкурс”, доставкити на адресу: Економски факултет, Крагујевац, улица Ђуре Пуцара Сгарог број 3.
09. 03. 2016/ Број 664/ ПОСЛОВИ, страна 35.

2) УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ
ЕКОНОМСКИ ФАКУЛТЕТ
11000 Београд, Каменичка 6
тел. 011/3021-137

Ванредни професор за ужу научну област Економска теориjа и анализа – Основи економије и економика транзиције
на одређено време од 5 година
УСЛОВИ: научни назив доктора наука и способност за наставни рад. Поред наведених услова кандидати треба да испуне и друге услове прописане одредбама Закона о високом образовању, Статута Универзктета у Београду, Статута факултета, Критеријума за стицање звања наставника на Универзитету у Београду и Критеријума за стицање звања наставника и сарадника на Економском факултету у Београду.
ПОСЛОВИ I Број 680-681 | 29.06.2016. страна 48.

3) http://linuxpmf.pmf.ni.ac.rs/pmfenterprise/upload/konkursi/1338_v10tq.pdf
Републички завод за тржиште рада, Филијала Ниш
Молимо Вас да објавите текст конкурса, како следи:
На предлог већа Департмана за географију ПМФ-а, ул. Вишеградска бр. 33, декан Факултета
ОБЈАВЉУЈЕ КОНКУРС ЗА ИЗБОР НАСТАВНИКА СА ПУНИМ РАДНИМ ВРЕМЕНОМ, и то:
I На Департману за ГЕОГРАФИЈУ:
1. Једног наставника у звање ДОЦЕНТ ИЛИ ВАНРЕДНИ ПРОФЕСОР за ужу научну област ЕКОНОМИЈА на Департману за географију.
Услови: доктор економских наука, за рад на одређено време од 60 месеци. Конкурс је отворен 15 дана од дана објављивања. Кандидати подносе:
За радно место I 1: пријаву, биографију, оверен препис дипломе о докторату, списак научних радова са библиографским подацима као и саме радове, (списак радова доставити и у електронском облику, за сваки рад у часопису навести одговарајући линк) за радно место предвиђено овим конкурсом.(болд.-И.С.)
Кандидати су у обавези да приликом пријаве на конкурс попуне, одштампају, потпишу и предају Образац који се налази на web порталу Универзитета у Нишу (www.npao.ni.ac.rs).
ДЕКАН
проф. др Иван Манчев

PRIMEDBA: ZAKLJUČAK O RAZLOGU BROJ 1 KOJI SE ODNOSI NA STAV KOMISIJE DA IZVEŠTAJ NE MOŽE DA OBUHVATI DETALJNU ANALIZU PRIJAVE KANDIDATA DR IVICE STOJANOVIĆA:
Obaveza kandidata da za radno mesto nastavnika u zvanje DOCENT ILI VANREDNI PROFESOR za užu naučnu oblast EKONOMIJA na Departmanu za geografiju, podnose i same radove kao i da za svaki rad u časopisu navede odgovarajući link, ne predstavlja pravnu normu koja ima utemeljenje u pozitivnim zakonskim propisima, a ni u praksi drugih fakulteta. Čim nije pravna norma, ne ispunjavanje ove obaveze, od strane kandidata, ne može da podleže sankciji, tako što Komisija zauzme stav da Izveštaj ne može da obuhvati detaljnu analizu Prijave kandidata dr Ivice Stojanovića. Pozitivni zakonski propisi, nisu Komisiji za pisanje izveštaja dali takve kompetancije.
DAKLE, RAZLOG BROJ 1 KOJI SE ODNOSI NA STAV KOMISIJE DA IZVEŠTAJ NE MOŽE DA OBUHVATI DETALJNU ANALIZU PRIJAVE KANDIDATA DR IVICE STOJANOVIĆA NE OPRAVDAVA POSTUPAK KOMISIJE, ODNOSNO STAV KOMISIJE DA IZVEŠTAJ NE MOŽE DA OBUHVATI DETALJNU ANALIZU PRIJAVE KANDIDATA DR IVICE STOJANOVIĆA.
ZBOG IZVEŠTAJA KOJI NIJE DETALJAN KOD KANDIDATA DR IVICE STOJANOVIĆA, ceo „IZVEŠTAJ / Na raspisani konkurs objavljen u dnevnom listu “Poslovi” od 01.06.2016. godine, na koji su se prijavila tri kandidata: dr Ivica Stojanović, dr Željko Dragojević i dr Jelena Petrović“, NIJE VALIDAN I ZBOG TOGA SVE PRAVNE I DRUGE RADNJE KOJE SE PREDUZIMAJU NA OSNOVU IZVEŠTAJA KOJI NIJE VALIDAN, I SAME NISU VALIDNE I BEZ PRAVNIH I STVARNIH POSLEDICA.
PREDLOG: Poštovani Dekane, posle prethodnog zaključka predlaže se da, na osnovu drugog stava, člana 118, PRAVILNIKA O POSTUPKU STICANJA ZVANJA I ZASNIVANJA RADNOG ODNOSA NASTAVNIKA UNIVERZITETA U NIŠU(http://operator.pmf.ni.ac.rs/akreditacijaPMF2013/dokumentacija/geografija/oas/prilozi/prilog_9_2.pdf) , se Komisija za pisanje Izveštaja izjasni o dostavljenim primedbama i odbaci stav da ne može da se napiše detaljan Izveštaj za Prijavu kandidata dr Ivice Stojanovića, zbog toga što takav stav nema pravno ni zakonsko utemeljenje. Posle odbacivanja takvog stava, Komisija treba da na osnovu konkursne dokumentacije napravi uobičajen (detaljan) Izveštaj za kandidata dr Ivicu Stojanovića.
IZVEŠTAJ: 2)… Nakon uvida u spisak objavljenih radova, Komisija je utvrdila da je kandidat dr Ivica Stojanović objavio 38 radova u časopisima i zbornicima nakon izbora u zvanje docent, odnosno u periodu od 2001. do 2016. godine. Međutim, Komisija nije mogla da izvrši analizu ovih radova, kao i da sagleda naučni doprinos kandidata nakon izbora u zvanje docent zato što kandidat nije dostavio same radove, iako je navedeno u tekstu Konkursa.
PRIMEDBA: Zanimljivo je da Komisija tendenciozno ponavlja da nije mogla da izvrši analizu ovih radova, kao i da sagleda naučni doprinos kandidata nakon izbora u zvanje docent zato što kandidat nije dostavio same radove, iako je navedeno u tekstu Konkursa. Međutim, još zanimljivije je da je iste te radove Komisija na drugom fakultetu mogla da kategorizuje, a ne analizira. Časopisi gde su radovi objavljeni jesu različito kategorizovani u skladu sa kvalitetom radova u časopisim, načinom recenziranja itd. Niški Prirodno-matematički fakultet je verovatno jedini koji bi pročitao svih 38 radova i analizirao ih, iako su ti radove već recenzirani. Da li to znači da komisija za Izveštaj PMF u Nišu nema poverenja u recenzente i redakcije časopisa?
IZVEŠTAJ: 3) На основу увида у списак радова, као и анализе радова за које је кандидат доставио линкове радова, Комисија је упоређујући апстракте радова,

1 Стојановић, И., Апстрактни математички модели и дедуктивне методе v микроекономској анализи реалних привредних појава, Мегатренд ревија, Мегатренд универзитет, Београд, 2007, 4(2), 85-105. ISSN 1820-3159 UDK 33 (http://scindeks.nb.rs/article.aspx?artid=l 820-31590702085S) (М52) -> (Р62)

2. Stojanovic, I. Abstract mathematical models and deductive methods in microeconomics analysis of real economic phenomena. Journal of Humanities and Social Science Review, Reserch Institute for Progression of Knowledge, RIPK Editorial office: 45 Laburnum Grove, Portsmouth, P02 OHQ, UK, RIPK Branch office 1:527/1/F, Moghbazar, Dhaka, BD, 2015, 1(1), 19-27. http://www.ijhssrnet.com/wp-content/uploads/2016/02/5.pdf (некатегорисани рад)

дошла до закључка да су апстракти идентични, односно да апстракт у раду под редним бројем 2 представља превод апстракта који је објављен у раду под редним бројем 1. Будући да Комисија нема увид у целокупан рад под редним бројем 1 она не може да констатује да ли рад под редним бројем 2 представља само превод (са српског на енглески језик) рада под редним бројем 1 који је објављен 2007. године у часопису Мегатренд ревија.
PRIMEDBA: Komisija vrši ,,uvid u spisak radova” i ,,vrši analizu radova” za koje je kandidat dr Ivica Stojanović dostavio linkove radova. Da li Komisija vrši analizu i ocenjuje naučni doprinos tako što upoređuje samo apstrakte? Potom Komisija navodi samo dva rada. U SPISKU NAUČNIH RADOVA SA BIBLIOGRAFSKIM PODACIMA (Spisak predstavlja sastavni deo ovih Primedbi) koji je kandidat Stojanović dostavio u okviru konkursne dokumentacije, 65 radovа ima linkove, uključujući i radove sa COBISS Кооперативног online библиографског система и сервисa COBISS.
Komisija navodi sledeća dva rada:
1 .Стојановић, И., Апстрактни математички модели и дедуктивне методе v микроекономској анализи реалних привредних појава, Мегатренд ревија, Мегатренд универзитет, Београд, 2007, 4(2), 85-105. ISSN 1820-3159 UDK 33 (http://scindeks.nb.rs/article.aspx?artid=l 820-31590702085S) (М52) -> (Р62)
Puna bibliografska jedinica koju sam napisao u okviru COBISS Кооперативног online библиографског система и сервисa COBISS glasi:
STOJANOVIĆ, Ivica A. Apstraktni matematički modeli i deduktivne metode u mikroekonomskoj analizi realnih privrednih pojava = Use of Abstract Mathematical Models and Deductive Methods in the Microeconomic Analysis of Real Economic Phenomena. Megatrend revija, ISSN 1820-3159, 2007, vol. 4, br. 2, str. 85-103.http://scindeks.nb.rs/article.aspx?artid=1820-31590702085S. [COBISS.SR-ID 167091212]
Odmah se vidi da Kommisija nije tačno navela bibliografsku jedinicu. NEDOSTAJE: [COBISS.SR-ID 167091212]
Kada se klikne na 167091212 , dobije se:

• српски ћирилица
Узајамна база података: COBIB.SR – Узајамна библиографско-каталошка база података COBIB.SR (Бр. записа: 2.989.650)
Аутор Stojanović, Ivica A., 1956-

Наслов Apstraktni matematički modeli i deduktivne metode u mikroekonomskoj analizi realnih privrednih pojava = Use of Abstract Mathematical Models and Deductive Methods in the Microeconomic Analysis of Real Economic Phenomena / Ivica Stojanović
Врста/садржај чланак – саставни део

Језик српски, енглески
Година 2007
Физички опис str. 85-103
Напомене Sažetak ; Abstract
Bibliografija
Предметне одреднице (неконтролисане) mikroekonomska analiza / “neoklasična sinteza” / neoklasična ekonomija / apstraktni matematički modeli / deduktivne metode / microeconomic analysis / ‘neoclassical synthesis’ / neoclassical economics / abstract mathematical models / deductive methods

УДК 330.4
COBISS.SR-ID 167091212
Види публикацију: TI=Megatrend revija : međunarodni časopis za primenjenu ekonomiju ISSN: 1820-3159.- Vol. 4, br. 2 (2007), str. 85-103

U gornjoj slici (COBIB.SR – Узајамна библиографско-каталошка база података COBIB.SR (Бр. записа: 2.989.650), piše:
Језик српски, енглески
Dovoljno je naslov: “Abstract Mathematical Models and Deductive Methods in the Microeconomic Analysis of Real Economic Phenomena” upisati u GOOGL pretaživač i videti: http://megatrendreview.naisbitt.edu.rs/files/pdf/EN/Megatrend%20Review%20vol%2004-2-2007.pdf , MEGATREND Review, The international review of applied economics Vol. 4 (2) 2007 • UDK 33 • ISSN 1820-4570, Professor Ivica Stojanović, PhD, Faculty of Business Studies, Megatrend University, Belgrade, ABSTRACT MATHEMATICAL MODELS AND DEDUCTIVE METHODS IN THE MICROECONOMIC
ANALYSIS OF REAL ECONOMIC PHENOMENA, 87 – 104.
Ovde i daljom pretragom moguće je da se dobije sve što je potrebno za kategorizaciju rada. Kako je rečeno, na ovaj način priložio sam 35 bibliografskih jedinica koje nisu obuhvaćene u Izveštaju. ZAŠTO????
Dokaz da sam oštećen sastoji se u tome što od 65 radova koji imaju linkove, a od toga 35 nalaze se u COBIS sistemu, Komisija je kategorizovala samo jedan rad:
1 Стојановић, И., Апстрактни математички модели и дедуктивне методе v микроекономској анализи реалних привредних појава, Мегатренд ревија, Мегатренд универзитет, Београд, 2007, 4(2), 85-105. ISSN 1820-3159 UDK 33 (http://scindeks.nb.rs/article.aspx?artid=l 820-31590702085S) (М52) -> (Р62), samim tim što je napisala: (М52)
ZAŠTO NISU KATEGORIZOVANI OSTALI RADOVI KADA SU IMALI LINKOVE?????????????????????????????
Pored prikaza u bazi podataka COBISS, članak pod brojem 1 prikazan je u bazi podataka drugih zemalja.

Primera radi: na linku
https://www.econbiz.de/Record/abstract-mathematical-models-and-deductive-methods-in-the-microeconomic-analysis-of-real-economic-phenomena-stanojevi%C4%87-ivica/10003620616

nalazi se:

Abstract mathematical models and deductive methods in the microeconomic analysis of real economic phenomena
Ivica Stanojević (greška, treba Stojanović, – prim. I.S.)
Year of Publication: 2007
Authors: Stanojević, Ivica

Published in: Megatrend review : the international review of applied economics.- Belgrade, ISSN 1820-3159, ZDB-ID 2209782X. – Vol. 4.2007, 2, p. 87-104
Physical Description: graph. Darst.
Language: English
Subjects: Mikroökonomik | Microeconomics | Finanzmathematik | Mathematical finance | Neoklassische Theorie | Neoclassical economics | Ökonomische Ideengeschichte | History of economic thought

Type of Publication (narrower categories): Aufsatz in Zeitschriften
Article in journal
Type of Publication: Article
Title record from database: ECONIS – Online Catalogue of the ZBW

Availability: Full text More access options

A Service of

http://services.dnb.de/fize-service/gvr/html-service.htm?sid=zbw%3Aeconbiz&aulast=Stanojevi%C4%87&aufirst=Ivica&atitle=Abstract+mathematical+models+and+deductive+methods+in+the+microeconomic+analysis+of+real+economic+phenomena&title=Megatrend+review+%3A+the+international+review+of+applied+economics&date=2007&volume=4&issue=2&pages=87-104&issn=1820-3159&genre=article&pid=client_ip%3D92.244.129.41%26zdbid%3D2209782-X

Journals Online & Print
Leider konnten Sie keiner bibliothekarischen Einrichtung zugeordnet werden. Sie können hier eine Bibliothek auswählen.
Gesuchter Artikel:
Stanojević,Ivica:Abstract mathematical models and deductive methods in the microeconomic analysis of real economic phenomena
ZDBID: 2209782-X, ISSN: 1820-3159, Jahr: 2007, Band: 4, Ausgabe: 2, Seite: 87-104
Online-Verfügbarkeit:
Der ausgewählte Artikel ist im Internet frei verfügbar

Titel: Megatrend Review
Zur Zeitschrift
Print-Verfügbarkeit:
Sie konnten keiner Einrichtung zugeordnet werden. Bitte suchen suchen Sie Bibliotheken mit Bestand im ZDB-OPAC
Zusätzliche Informationen:
• Recherche in der EZB
• Recherche nach Beständen im ZDB-Katalog
Ein gemeinsamer Dienst von ZDB und EZB, seit 2008.
Gefördert durch:

Komisija iznosi bibliografsku jedinicu:
2. Stojanovic, I. Abstract mathematical models and deductive methods in microeconomics analysis of real economic phenomena. Journal of Humanities and Social Science Review, Reserch Institute for Progression of Knowledge, RIPK Editorial office: 45 Laburnum Grove, Portsmouth, P02 OHQ, UK, RIPK Branch office 1:527/1/F, Moghbazar, Dhaka, BD, 2015, 1(1), 19-27. http://www.ijhssrnet.com/wp-content/uploads/2016/02/5.pdf (некатегорисани рад)
i konstatuje:
da je došla do zaključka (Komisija – prim. I.S.) da su apstrakti identični, odnosno da apstrakt u radu pod rednim brojem 2 predstavlja prevod apstrakta koji je objavljen u radu pod rednim brojem 1. Budući da Komisija nema uvid u celokupan rad pod rednim brojem 1 ona ne može da konstatuje da li rad pod rednim brojem 2 predstavlja samo prevod (sa srpskog na engleski jezik) rada pod rednim brojem 1 koji je objavljen 2007. godine u časopisu Megatrend revija.
Kakav je smisao zaključka: „da su apstrakti identični, odnosno da apstrakt u radu pod rednim brojem 2 predstavlja prevod apstrakta koji je objavljen u radu pod rednim brojem 1.“? Da je Komisija izvršila temeljnu pretragu rada pod rednim brojem 1 izvršila bi uvid u ceo rad pod brojem 1 koji je objavljen u Megatrend reviji, prvo na srpskom, a potom i u engleskom izdanju časopisa, i na engleskom jeziku. Znači „Megatrend revija“ je objavila članak na engleskom jeziku. Šta onda znači da Komisija „…ne može da konstatuje da li rad pod rednim brojem 2 predstavlja samo prevod (sa srpskog na engleski jezik) rada pod rednim brojem 1 koji je objavljen 2007. godine u časopisu ,Megatrend revija’.“ Prethodna tvrdnja prosto insinuira da je Ivica Stojanović sam preveo rad pod brojem 1 i taj prevod je „rad pod rednim brojem 2“. Prosto neverovatno!!! Rad pod rednim brojem 2 jeste istovetan radu pod rednim brojem 1, ali, Komisija nije utvrdila da je časopis „Journal of Humanities and Social Science Review, Reserch Institute for Progression of Knowledge, RIPK Editorial office: 45 Laburnum Grove, Portsmouth, P02 OHQ, UK, RIPK Branch office 1:527/1/F, Moghbazar, Dhaka, BD, 2015, 1(1), 19-27“ preuzeo rad pod brojem 1 na engleskom koji je objavljen u posebnom engleskom izdanju „Megatrend revije“. Insinuacija kojom se poslužila Komisija treba javnost da dovede u zabludu da je Ivica Stojanović sam „objavio“ prevod na memorandumu časopisa „Journal of Humanities and Social Science Review”. Da bi zabludu pretvorila u ,,istinu”, Komisija je prilikom navođenja reference izostavila dva linka koja je Ivica Stojanović uz ovu referencu dopisao u konkursnoj dokumentaciji.

KOMISIJA: 2. Stojanovic, I. Abstract mathematical models and deductive methods in microeconomics analysis of real economic phenomena. Journal of Humanities and Social Science Review, Reserch Institute for Progression of Knowledge, RIPK Editorial office: 45 Laburnum Grove, Portsmouth, P02 OHQ, UK, RIPK Branch office 1:527/1/F, Moghbazar, Dhaka, BD, 2015, 1(1), 19-27. http://www.ijhssrnet.com/wp-content/uploads/2016/02/5.pdf
KONKURSNI MATERIAL IVICE STOJANOVIĆA: 6. I. Stojanović, Abstract mathematical models and deductive methods in microeconomic analysis of real economic phenomena, http://www.ijhssrnet.com/vol-1-no-1-december-2015/ http://www.ijhssrnet.com/wp-content/uploads/2016/02/5.pdf International Journal of Humanities and Social Science Review, http://www.ijhssrnet.com/ Vol. 1 No. 1; December 2015, ISSN 2415-1157 (Online), ISSN 2415- 1335(Print), Research Institute for Progression of Knowledge (RIPK), RIPK Editorial office: 45 Laburnum Grove, Portsmouth, PO2 0HQ, UK, RIPK Branch office 1: 527/1/F, Moghbazar, Dhaka, BD
1. Na linku (http://www.ijhssrnet.com/wp-content/uploads/2016/02/5.pdf) koji je Komisija navela nalazi se:
International Journal of Humanities and Social Science Review, http://www.ijhssrnet.com/ Vol. 1 No. 1; December 2015, I
Abstract mathematical models and deductive methods in microeconomic analysis of
real economic phenomena

Stojanović, I
University Union “Nikola Tesla” Faculty Of Business And Law Old Fairgrounds 29, Belgrade, Serbia

Abstract

Economists like to think that their discipline is “the most scientific ‘of all the social sciences and in favor by the abstract mathematical models and deductive methods that are currently prevalent in the profession. However, the inability of accepted economic theory to deal with the global problems of the seventies of the twentieth century onwards, has led to confusion in the profession. Reliance economists said mathematical models and deductive methods as a substitute for studying economics in the real world and its social institutions, contributed to their failure.
Keywords: microeconomic analysis, “neoclassical synthesis” of neoclassical economics, abstract mathematical models, deductive methods
…………………………………………………………………………………………………………………….
2. Na linku (http://www.ijhssrnet.com/vol-1-no-1-december-2015/) koji komisija nije navela, nalazi se:

• Home

• Aims and Objectives
• Journals
• Editorial Board
• Submission Guidelines
• Current
• Archives
• Contact
Vol. 1 No. 1; December 2015
Table of Contents
Articles

Student Mobile Devices in Class: Disruptive or Manageable?
Carol A. Savery View
Download

Engaging Students in Quantitatively-Based Courses Is the Challenge
N. Faye Angel View
Download

Child Rights and Girl Child Labour: A Case Study of Banasthali Village in Rajasthan in India
Dr. Anupma Kaushik, Dr. Priyadarshini Purohit View
Download

Myanmar (Burma): Nationalism and International Ideology Trumps emic Norms of Interaction and Governance
Dr. Otto F. von Feigenblatt View
Download

Abstract mathematical models and deductive methods in microeconomic analysis of real economic phenomena
Stojanovic, I View
Download

International Journal of Humanities and Social Science Review (IJHSSR)
Call for Paper
International Journal of Humanities and Social Science Review (IJHSSR) is a monthly online, peer-reviewed and open-access journal which is published by Research Institute for Progression of Knowledge (RIPK). International Journal…
Read More
Invitation for IJHSSR Reviewers
International Journal of Humanities and Social Science Review (IJHSSR) is seeking qualified researchers as members of the Editorial Board. How to apply If you are interested in serving as a member…
Read More
Research Institute for Progression of Knowledge (RIPK)
RIPK Editorial office: 45 Laburnum Grove, Portsmouth, PO2 0HQ, UK
RIPK Branch office 1: 527/1/F, Moghbazar, Dhaka, BD
Kada se klikne
Abstract mathematical models and deductive methods in microeconomic analysis of real economic phenomena
Stojanovic, I View

DOBIJE SE:
Abstract mathematical models and deductive methods in microeconomic analysis of
real economic phenomena
Stojanović, I
University Union “Nikola Tesla” Faculty Of Business And Law Old Fairgrounds 29, Belgrade, Serbia

Abstract
Economists like to think that their discipline is “the most scientific ‘of all the social sciences and in favor by the abstract mathematical models and deductive methods that are currently prevalent in the profession. However, the inability of accepted economic theory to deal with the global problems of the seventies of the twentieth century onwards, has led to confusion in the profession. Reliance economists said mathematical models and deductive methods as a substitute for studying economics in the real world and its social institutions, contributed to their failure.
Keywords: microeconomic analysis, “neoclassical synthesis” of neoclassical economics, abstract mathematical models, deductive methods
…………………………………………………………………………………………………
3. Komisija nije navela ni link: http://www.ijhssrnet.com/ Ovaj link odnosi se na početnu stranu časopisa:

• Home
• Aims and Objectives
• Journals
• Editorial Board
• Submission Guidelines
• Current
• Archives
• Contact

International Journal of Humanities and Social Science Review
International Journal of Humanities and Social Science Review (IJHSSR) is a monthly online, peer-reviewed and open-access journal which is published by Research Institute for Progression of Knowledge. The journal is committed to publishing the new scholarly research ideas and insights in the shape of research articles that have a significant impact on the Humanities and Social sciences field as a whole. The journal welcomes researchers, scholars, resource persons and practitioners to come up with their ideas and new perspectives that can extend the existing body of knowledge of Humanities and Social Sciences discipline.
The journal publishes research papers in the fields of Anthropology, Archaeology, Business Studies, Communication Studies, Corporate Governance, Criminology, Cross-cultural Studies, Demography, Development Studies, Economics, English Literature, Education, Ethics, Geography, General Studies, History, Human Studies, Industrial Relations, Information Science, International Relations, Law, Linguistics, Literature, Library Science, Media Studies, Methodology, Philosophy, Political Science, Population Studies, Psychology, Paralegal, Performing Arts (Music, Theatre & Dance), Public Administration, Religious Studies, Sociology, Social Welfare, Statistics, Translation Studies, Visual Arts, Women Studies and so on..
The journal is published both in print and online versions.
International Journal of Humanities and Social Science Review (IJHSSR)
DAKLE, SKRIVANJEM LINKOVA I PODATAKA IZ KONKURSNE DOKUMENTACIJE KANDIDATA IVICE STOJANOVIĆA (FALSIFIKOVANJE PODATAKA) NEDVOSMISLENO SE
JASNO VIDI NAMERA KOMISIJE DA JAVNOST DOVEDE U
ZABLUDU.
ZAŠTO????????????

ZAKLJUČAK: Pod tačkama 1 i 2, na uvid javnosti nisu
prezentirani tačni podaci.

IZVEŠTAJ: “4) Кандидат др Ивица Стојановић је 1987. године одбранио магистарску тезу на Економском факултету у Београду под називом: „Општа теоријска економија”. Године 2000. кандидат је на истом факултету одбранио докторску тезу под називом: „Нова улога државе у тржишном трансформисању југословенске привреде”.

PRIMEDBA: U prilogu broj 2 gde je data biografija kandidata Ivice Stojanovića doslovno piše: „Na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Beogradu diplomirao sam 1978. godine, sa prosečnom ocenom 8,9. Poslediplomske studije pohađao sam na istom fakultetu na smeru „Opšta teorijska ekonomija“ i završavio sa prosečnom ocenom 9,7, a akademski stepen magistra ekonomije stekao sam odbranom magistarske teze o temi: “Mogućnosti konstituisanja i razvoja političke ekonomije socijalizma” 1987. godine.
Doktorirao sam takođe na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, 6. marta 2000. godine, odbranivši doktorsku disertaciju o temi: “Nova uloga države u tržišnom transformisanju jugoslovenske privrede”. Mentor sa kojim sam sarađivao prilikom izrade doktorske disertacije bio je prof. dr Gojko Rikalović. Članovi komisije za odbranu disertacije, bili su prof. dr Jurij Bajec i prof dr Boško Raičević.“
Zaista postaje neverovatno da Komisija napravi ovako grubu grešku i pripiše mi naziv smera na poslediplomskim studijama kao naziv magistarskog rada.

IZVEŠTAJ: “Неопходно је имати у виду да је у тексту Конкурса наведено да се конкурс објављује за избор наставника на Департману за географију, што подразумева да наставник поседује, између осталог, компетентност за област економика туризма, менаџмент и маркетинг у туризму. Магистарска и докторска теза кандидата нису у вези са претходно наведеним областима. Увидом у списак радова, али не и анализом радова кандидата др Ивице Стојановића, Комисија је могла да констатује да се наслови радова кандидата углавном односе на питања и проблеме из области националне и међународне економије, а да се не баве проблематиком економике туризма, менаџмента и маркетинга у туризму.“

PRIMEDBA: Na linkuhttp://linuxpmf.pmf.ni.ac.rs/pmfenterprise/upload/konkursi/1338_v10tq.pdf nalaz i se sledeći tekst konkursa:

На предлог већа Департмана за географију ПМФ-а, ул. Вишеградска бр. 33, декан Факултета

ОБЈАВЉУЈЕ КОНКУРС ЗА ИЗБОР НАСТАВНИКА СА ПУНИМ РАДНИМ ВРЕМЕНОМ, и то:

I На Департману за ГЕОГРАФИЈУ:

1. Једног наставника у звање ДОЦЕНТ ИЛИ ВАНРЕДНИ ПРОФЕСОР за ужу
научну област ЕКОНОМИЈА на Департману за географију.
Услови: доктор економских наука, за рад на одређено време од 60 месеци.
Конкурс је отворен 15 дана од дана објављивања.
Кандидати подносе:
За радно место 11: пријаву, биографију, оверен препис дипломе о докторату, списак научних радова са библиографским подацима као и саме радове, (списак радова доставити и у електронском облику, за сваки рад у часопису навести одговарајући линк) за радно место предвиђено овим конкурсом.
Кандидати су у обавези да приликом пријаве на конкурс попуне, одштампају, потпишу и предају Образац који се налази на web порталу Универзитета у Нишу (www.npao.ni.ac.rs).

Nigde u konkursu ne piše da nastavnik treba da poseduje, između ostalog, kompetetentnost za oblast ekonomika turizma, menadžment i marketing u turizmu. Na osnovu čega Komisija zaključuje da za izbor nastavnika na Departmanu za geografiju podrazumeva da nastavnik poseduje, između ostalog, kompetetentnost za oblast ekonomika turizma, menadžment i marketing u turizmu? U konkursu piše da je potreban docent ili vanredni profesor za užu naučnu oblast EKONOMIJA.
Posle konstatacije da magistarska i doktorska teza kandidata Ivice Stojanovića nisu u vezi sa sa prethodno navedenim oblastima (ekonomika turizma, menadžment i marketing u turizmu) postaje jasnije zašto je napravljena „greška“ i napisano da je naziv magistarske teze Ivice Stojanovića „Opšta teorijska ekonomija“.
„Uvidom u spisak radova, ali ne i analizom radova kandidata dr Ivice Stojanovića, Komisija je mogla da konstatuje da se naslovi radova kandidata uglavnom odnose na pitanja i probleme iz oblasti nacionalne i međunarodne ekonomije, a da se ne bave problematikom ekonomike turizma, menadžmenta i marketinga u turizmu“ Ako nije imala radove, Komisija je imala spisak radova u kome 65 radova imaju link. Otkuda pravo Komisiji da konstatuje da se naslovi radova kandidata Ivice Stojanovića uglavnom odnose na pitanja i probleme iz oblasti nacionalne i međunarodne ekonomije, a da se ne bave problematikom ekonomike turizma, menadžmenta i marketinga u turizmu, a da na uvid javnosti ne stavi kategorizovan spisak radova? Za kategorizaciju je dovoljan spisak radova sa linkom i Kategorizacija domaćih časopisa koja se nalaz na linku http://kobson.nb.rs/nauka_u_srbiji/kategorizacija_casopisa_.33.html . Sve to je Komisija imala.

На основу члана 64. став 11. Закона о високом образовању («Службени гласник РС» број 76/2005, 100/2007 – аутентично тумачење, 97/2008, 44/2010, 93/2012, 89/2013, 99/2014, 45/2015 и 68/2015) и члана 120. став 11. Статута Универзитета у Нишу („Гласник Универзитета у Нишу” број 8/14), Сенат Универзитета у Нишу, на седницама одржаним 26. марта 2014. године и 09. децембра 2015. године, утврдио је

БЛИЖЕ КРИТЕРИЈУМЕ ЗА ИЗБОР У ЗВАЊА НАСТАВНИКА -пречишћени текст-
Члан 11.
У звање ванредни професор може бити изабрано лице које испуњава следеће критеријуме:
1. докторат наука из области за коју се бира,
2. позитивна оцена наставног рада,
3. остварене активности бар у три елемента доприноса широј академској заједници из члана 4. ових критеријума,
4. руковођење најмање два дипломска (мастер) рада или руковођење најмање једним магистарским радом, односно чланство у комисијама за најмање два магистарска рада,
5. објављен: уџбеник или монографија или практикум или књига научних расправа и огледа или рад у тематском броју часописа из области за коју се бира,
6. оригинално стручно остварење (пројекат или студија или патент или оригинални метод и сл.), односно руковођење или учешће у научним пројектима,
7. од избора у претходно звање најмање један рад објављен у часопису који издаје Универзитет у Нишу или факултет Универзитета у Нишу или са SCI листе, у којем је првопотписани аутор рада,
8. од избора у претходно звање најмање два рада у часописима категорије М21 или М22 или М23 са петогодишњим импакт фактором већим од 0.49 према Томсон Ројтерс листи или са SSCI или SCI листе, у којима је првопотписани аутор рада, при чему један рад у часопису категорије М21 кандидат може заменити са два рада у часописима који се издају на енглеском, француском, немачком или руском језику, у којима је бар у једном раду првопотписани аутор рада,
9. од последњег избора најмање четири објављена рада саопштена на међународним или домаћим научним скуповима.
Члан 15.
На конкурсима, у пољу друштвено-хуманистичких наука, за избор у звања ванредни и редовни професор, који буду расписани до 31.12.2018. године радове са SSCI или SCI листе кандидати могу заменити са два рада у часописима са SCIE листе, из категорије М24 или категорије М14, у часописима који се издају на енглеском, француском, немачком или руском језику, у којима су бар у једном раду првопотписани аутор рада.
IZVEŠTAJ:
5) „Kandidat dr Ivica Stojanović ne ispunjava uslov prema članu 11 i članu 15 u
pogledu kriterijuma 8 (Bliži kriterijumi za izbor u zvanja nastavnika „Glasnik
Univerziteta u Nišu” broj 10/2015) iz sledećih razloga:“
а) Чланови Комисије за категоризацију радова M21, М22 и М23 пријављених кандидата за избор наставника који су на основу члана 121 Статута Природно-математичког факултета одређени одлуком декана број 286/1-01 су поднели Извештај 12. јула 2016. године. Према наведеном Извештају кандидат др Ивица Стојановић нема радове који су категоризовани као M21, М22 или М23.

УНИВЕРЗИТЕТ У НИШУ
ПРИРОДНО-МАТЕМАТИЧКИ ФАКУЛТЕТ

С Т А Т У Т
(пречишћен текст)
НИШ, април 2013. године
Члан 121.
Изборно веће Факултета утврђује предлог за избор кандидата у одговарајуће звање већином од укупног броја наставника који су у истом или вишем звању од звања у које се кандидат предлаже.
Декан образује комисију са мандатом од годину дана која категорише научне радове пријављених кандидата на конкурс за избор наставника. Ова комисија категорише радове М21, М22, М23, М24 и М51. Извештај ове комисије се доставља, у року од 5 дана од дана истека рока за пријављивање кандидата на конкурс, комисији за писање извештаја за избор кандидата као и Изборном већу.
Након протека рока из члана 118. Статута Факултета, Изборно веће разматра примедбе и доноси Предлог одлуке о избору наставника на основу извештаја Комисије и уложених примедби.
…………………………………………………………………………………………………………
Члан 118.
Факултет у року од пет дана од пријема извештаја Комисије ставља извештај на увид јавности у трајању од 30 дана у библиотеку и на web сајт Факултета.
Ако се на извештај који је на увиду јавности благовремено ставе примедбе, исте декан Факултета, у његовом одсуству продекан за науку, доставља председнику Комисије за писање извештаја са захтевом да се Комисија о њима изјасни у року од 15 дана од дана пријема.

PRIMEDBA: Znači, Izveštaj Komisije za kategorizaciju radova M21, М22 и М23 (М24 и М51) za kandidata Ivicu Stojanovića postoji. Komisija za pisanje Izveštaja o prijavljenim kandidatima ga je primila 12. јула 2016. године. Otkud pravo Komisiji za pisanje Izveštaja, da skriva od uvida u javnost Izveštaj Komisije za kategorizaciju radova kandidata Ivice Stojanovića i samostalno donese „odluku“ da kandidat ne ispunjava uslov prema članu 11 i članu 15 u pogledu kriterijuma 8, odnosno da nema radove M21, М22 и М23 (М24 и М51) Komisija po svojoj volji samo fragmentarno javnost upoznaje sa pojedinim radovima. Nijedan dokument na koji se Komisija poziva, Bliži kriterijumi za izvor nastavnika, Statut prirodno-matematičkog fakulteta, Univerziteta u Nišu itd. , Komisji za pisanje Izveštaja o prijavljenim kandidatima, ne daje pravo da skriva od uvida u javnost Izveštaj Komisije za kategorizaciju radova kandidata Ivice Stojanovića.
Dalje, U Izveštaju Komisije za pisanje Izveštaja o prijavljenim kandidatima piše da dekan formira Komisiju za kategorizaciju radova M21, М22 и М23. U članu 121. Statuta prirodno-matematičkog fakulteta decidiranao piše: „Декан образује комисију са мандатом од годину дана која категорише научне радове пријављених кандидата на конкурс за избор наставника. Ова комисија категорише радове М21, М22, М23, М24 и М51.“ Komisije za pisanje Izveštaja o prijavljenim kandidatima radi suprotno Statutu svog matičnog, Prirodno-matematičkog fakulteta u Nišu tako što uskraćuje pravo Komisije za kategorizaciju da kategoriše radove М24 и М51. ZAŠTO???

IZVEŠTAJ: 6) Комисија за писање Извештаја је увидом у рад под редним бројем 2 који је разматран у оквиру тачке 3, а који је кандидат у Обрасцу за испуњавање услова за избор у звање наставника навео као рад који је објављен у часопису категорије M21или М22 или М23 са петогодишњим импакт фактором већим од 0.49 према Tomson
Rojters листи или са SSCI или SCI листе, као и претраживањем часописа Journal of
Humanities and Social Science Review (y коме je објављен рад под редним бројем 2) на
КОБСОН-у, закључила да посматрани часопис није категоризован као часопис M21
или М22 или М23 са петогодишњим импакт фактором већим од 0.49.
PRIMEDBA: Na osnovu drugog člana stava 121, Komisija za kategorizaciju kategoriše naučne radove prijavljenih kandidata na konkurs za izbor nastavnika. Ova Komisija kategoriše radove М21, М22, М23, М24 и М51. Izveštaj Komisije za kategorizaciju radova M21, М22 и М23 (М24 и М51) za kandidata Ivicu Stojanovića postoji. Komisija za pisanje Izveštaja o prijavljenim kandidatima primila je 12. јула 2016. године izveštaj Komisije za kategorizaciju radova M21, М22 и М23 (М24 и М51) za kandidata Ivicu Stojanovića. Zašto onda Komisija za pisanje izveštaja o kandidatu Ivici Stojanović, ne koristi Statutom određen Izveštaj Komisije za kategorizaciju, nego izvodi zaključak na osnovu („sopstvenog“) pretraživanja časopisa Journal of Humanities and Social Science Review (y kome je objavljen rad pod rednim brojem 2), na КОБСОН-у i na osnovu podataka iz Obrasca za ispunjavanje uslova za izbor u zvanje nastavnika koji popunjava kandidat Ivica Stojanović i sam kategorizuje svoje radove? Dakle, Komisija za pisanje Izveštaja o kandidatu Ivici Stojanović je samostalno, ne koristeći Izveštaj komisije za kategorizaciju kao jedinog legalnog organa za kategorizaciju radova po Statutu fakulteta, zaključila da posmatrani časopis nije kategorizovan kao časopis M21 ili M22 ili M23 sa petogodišnjim impakt faktorom većim od 0.49. NA OVAJ NAČIN JE KOMISIJA ZA PISANJE IZVEŠTAJA O KANDIDATU IVICI STOJANOVIĆ GRUBO PREKRŠILA STATUT PRIRODNO-MATEMATIČKOG FAKULTETA.
Istini za volju ovde ima još nekonzistentnosti. Komisija za pisanje Izveštaja o kandidatu, je u tački „3)” na osnovu uvida u spisak radova, kao i analize radova (zanimljivo je da Komisija tvrdi da nije mogla da vrši analizu radova jer Ivica Stojanović nije dostavio radove, a ove radove može da analizira iako ni ovi radovi nisu dostavljeni prim. I.S.) za koje je kandidat dostavio linkove radova (kandidat je dostavio linkove za 65 radova a ne samo 2 rada – prim.I.S), Komisija je upoređujući apstrakte radova došla do zaključka da su apstrakti identični, odnosno da apstrakt u radu pod rednim brojem 2 predstavlja prevod apstrakta koji je objavljen u radu pod rednim brojem 1. S obzirom da je Komisija za pisanje Izveštaja o kandidatu Ivici Stojanović došla do cinične, retoričke i hamletovske dileme: „Budući da Komisija nema uvid u celokupan rad pod rednim brojem 1, ona ne može da konstatuje da li rad pod rednim brojem 2 predstavlja samo prevod (sa srpskog na engleski jezik) rada pod rednim brojem 1 koji je objavljen 2007. godine u časopisu Megatrend revija.“ U tački broj 6 Komisija za pisanje Izveštaja „napreduje“ jer pretražuje časopis Journal of Humanities and Social Science Review i čak i konstatuje da je u tom časopisu rad pod rednim brojem 2 objavljen. Ovde Komisija odustaje od kvalifikacije da apstrakt u radu pod rednim brojem 2 predstavlja samo prevod apstrakta koji je objavljen u radu pod rednim brojem 1.

IZVEŠTAJ: ц) Према критеријуму 8 у оквиру члана 11, ) кандидат један рад у. часопису категорије M21 може заменити са два рада који се издају на енглеском, француском, немачком или руском језику, у којима је бар у једном раду кандидат првопотписан аутор рада. Кандидат, др Ивица Стојановић је као замену у Обрасцу за испуњавање услова за избор у звање наставника навео следећа два рада на српском језику:
2. Стојановић, И., Економска криза у Америци – сјај и беда глобализације, Мегатренд ревија, Мегатренд универзитет, Београд, 2008, 5, 5-23, ISSN 1820-4570, COBISS.SR-ID 119185164. (М52) -»• (Р62)
3. Стојановић, И. Да ли је економија као наука без идеје за излазак из зачараног круга економске кризе? Мегатренд ревија, Мегатренд Универзитет, Београд, Vol. 6, (2) 2009. 175-186, ISSN 1820-3159, УДК чланка 330.101.54, УДК часописа 33 (M51) http://megatrendreview.naisbitt.edu.rs/files/pdf/SR/Megatrend%20Revija%20vol%2006-2-2009.pdf
PRIMEDBA:
2. STOJANOVIĆ, Ivica A. Da li je ekonomija kao nauka bez ideje za izlazak iz začaranog kruga ekonomske krize?. Megatrend revija, ISSN 1820-3159, 2009, god. 6, br. 2, str. 175-186. [COBISS.SR-ID 171778316]

Аутор Stojanović, Ivica A., 1956-

Наслов Da li je ekonomija kao nauka bez ideje za izlazak iz začaranog kruga ekonomske krize? / Ivica Stojanović
Врста/садржај чланак – саставни део

Језик српски
Година 2009
Физички опис str. 175-186
Напомене Napomene i bibliografske reference uz tekst
Rezime ; Abstract
Bibliografija
УДК 330.101.54
COBISS.SR-ID 171778316
Види публикацију: TI=Megatrend revija : međunarodni časopis za primenjenu ekonomiju ISSN: 1820-3159.- God. 6, br. 2 (2009), str. 175-186

Komisija za pisanje Izveštaja opet skriva Izveštaj Komisije za kategorizaciju od uvida javnosti i oslanja se na Obrazac za ispunjavanje uslova za izbor u zvanje nastavnika koju je popunio kandidat Ivica Stojanović. I ovde se radi o grubom kršenju Statuta Prirodno matematičkog fakulteta. Zar je moguće toliko ponižavati Komisiju za kategorizaciju i oslanjati se na kategorizaciju samog kandidata? Čemu onda služi Komisija za kategorizaciju? Kada je u pitanju kategorizacija samog kandidata Ivice Stojanovića, koriste se podaci iz Obrazca za ispunjavanje uslova za izbor u zvanje nastavnika, gde su moguće grške i nesnalaženje kandidata. Ne koriste se podaci iz kategorizaciji koje je kandidat dao u SPISKU NAUČNIH RADOVA SA BIBLIOGRAFSKIM PODACIMA. Da je Komisija postupila u duhu fer odnosa prema svakom kandidatu, prvo, postupila bi prema Izveštaju komisije za kategorizaciju, a ako je već svesno bežala od ovog Izveštaja iz krajnje nepoznatih, ali, u svakom slučaju iz nezakonitih razloga, trudila bi se da utvrdi stvarne činjenice kod svakog kandidata. Tako na primer, da je Komisija dobronamerno pristupila pisanju Izveštaja za kandidata Ivicu Stojanovića, ako je već, kako je rečeno, mimoilazila Izveštaj Komisije za kategorizaciju, koristila bi podatke o kategorizaciji koje je kandidat dao u SPISKU NAUČNIH RADOVA SA BIBLIOGRAFSKIM PODACIMA.
Na engleskom jeziku je objavljen rad pod rednim brojem 1 u SPISKU NAUČNIH RADOVA IVICE STOJANOVIĆA SA BIBLIOGRAFSKIM PODACIMA:

1. I. Stojanović, (2011), GLOBALIZATION AND REGIONALIZATION IN THE LIGHT OF EUROPE INTEGRATIONS International Scientific Conference: „Strengthening the Competitiveness and Economy Bonding of Historical Banat – SCEBB”, Vršac Serbia, 28-29 September 2011. Published and printed by: Megatrend University, Belgrade, ISBN 978-86-7747-443-0, COBISS.SR-ID 186243340, s. 19 -27 . PREDAVANJE PO POZIVU, POZIVNO PISMO – videti: http://en.bcb-2010.com/2011/10/international-scientific-conference-held/
http://bcb-2010.com/2011/10/odrzana-medunarodna-naucna-konferencija/

Na engleskom su objavljeni i sledeći radovi:
2.Стојановић, И., Економска криза у Америци – „сјај“ и беда глобализације, Мегатренд ревија, Мегатренд универзитет, Београд, 2008, 5, 5-23, ISSN 1820-4570, COBISS.SR-ID 119185164.(М52) http://megatrendreview.naisbitt.edu.rs/files/pdf/SR/Megatrend%20Revija%20vol%2005-2-2008.pdf
2a. Rad pod brojem 2 je objavljen na engleskom:
Стојановић, И., The economic crisis in America : the “glory” & the grief of globalization … Megatrend review : the international review of applied economics.- Belgrade, ISSN 1820-3159, ZDB-ID 2209782X. – Vol. 5.2008, 2, p. 5-22. Language: English. http://megatrendreview.naisbitt.edu.rs/files/pdf/EN/Megatrend%20Review%20vol%2005-2-2008.pdf i
https://www.econbiz.de/Record/the-economic-crisis-in-america-the-glory-the-grief-of-globalization-stojanovi%C4%87-ivica/10003804423
https://www.econbiz.de/Record/the-economic-crisis-in-america-the-glory-the-grief-of-globalization-ivica-stojanovi%C4%87/10009935688

The economic crisis in America : the “glory” & the grief of globalization
Ivica Stojanović
Year of Publication: 2008
Authors: Stojanović, Ivica

Published in: Megatrend review : the international review of applied economics.- Belgrade, ISSN 1820-3159, ZDB-ID 2209782X. – Vol. 5.2008, 2, p. 5-22
Language: English
Subjects: Wirtschaftskrise | Economic crisis | Globalisierung | Globalization | Internationaler Finanzmarkt | International financial market | Deregulierung | Deregulation | Handelsliberalisierung | Trade liberalization | Wirtschaftsliberalismus | Economic liberalism | USA | United States

Type of Publication (narrower categories): Aufsatz in Zeitschriften
Article in journal
Type of Publication: Article
Title record from database: ECONIS – Online Catalogue of the ZBW

Availability: Full text More access options

A Service of

Questions? LIVE CHAT
3. I. Stojanović, Abstract mathematical models and deductive methods in microeconomic analysis of real economic phenomena, http://www.ijhssrnet.com/vol-1-no-1-december-2015/ http://www.ijhssrnet.com/wp-content/uploads/2016/02/5.pdf International Journal of Humanities and Social Science Review, http://www.ijhssrnet.com/ Vol. 1 No. 1; December 2015, ISSN 2415-1157 (Online), ISSN 2415- 1335(Print), Research Institute for Progression of Knowledge (RIPK), RIPK Editorial office: 45 Laburnum Grove, Portsmouth, PO2 0HQ, UK, RIPK Branch office 1: 527/1/F, Moghbazar, Dhaka, BD

IZVEŠTAJ: д) У оквиру члана 15, на конкурсима, у пољу друштвено-хуманистичких наука, за избор у звања ванредни и редовни професор, који буду расписани до 31.12.2018. године са листе кандидати могу заменити два рада у часописима са листе, из категорије М24 или категорије M14, у часописима који се издају на енглеском, француском, немачком или руском језику, у којима су бар у једном раду првопотписани аутор рада. Кандидат, др Ивица Стојановић је у Обрасцу за испуњавање услова за избор у звање наставника као замену навео следеће радове:
5. Stojanovic, I. GLOBALIZATION AND REGIONALIZATION IN THE LIGHT OF
EUROPE INTEGRATIONS International Scientific conference: „Strengthening the
competitiveness and Economy Bonding of Historical Banat – SCEBB”, Vršac Serbia, 28-29
September 2011, Megatrend University, Belgrade, ISBN 978-86-7747-443-0, COBISS.SR-
ID 186243340, 19 – 27. PREDAVANJE PO POZIVU, POZIVNO PISMO http://bcb-
2010. com/2011/10/odrzana-medunarodna-naucna-konferencij а/ (M31) (Напомена:
Кандидат y пријави на консурс овај рад категоризује као M14, иако то није у складу са
Правилником о поступку и начину вредновања и квантитативном исказивању научно-истраживачких резултата истраживача зато што радови у тематским зборницима не могу бити краћи од једног табака – 16 ауторских страница (објављеном у „Службеном гласнику PC” 38/2008 и 112/2015).
PRIMEDBA: „Службени гласник PC” 38/2008 и 112/2015“ NE POSTOJI. Ne može u jednom „Službenom glasniku“ da budu dva različita broja, 38 i 112 iz dve različite godine 2008. i 2015. Pravilnik o postupku i načinu vrednovanja i kvantitativnom iskazivanju naučno-istraživačkih rezultata istraživača nalazi se na linku http://www.mpn.gov.rs/wp-content/uploads/2016/03/PRAVILNIK-1.pdf . Pravilnik je doneo ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja na osnovu člana 70. st. 7. i 8. i člana 86. stav 2. Zakona o naučnoistraživačkoj delatnosti („Službeni glasnik RS”, br. 110/05, 50/06-ispravka, 18/10 i 112/15).
Kada je u pitanju dužina radova u tematskim Zbornicima u Pravilniku doslovno piše sledeće:
У Правилнику о поступку и начину вредновања и квантитативном исказивању научно-истраживачких резултата истраживача у Прилогу 3 пише:
ВРСТА И КВАНТИФИКАЦИЈА ИНДИВИДУАЛНИХ НАУЧНОИСТРАЖИВАЧКИХ
РЕЗУЛТАТА

Назив групе резултата Ознака Врста К – Вредност резултата

групе резултата 1 2 3 4
резултата

Монографска студија/поглавље у књизи М12 M14 4 4 5 5
или рад у тематском зборнику међународног
значаја

Тематски зборници
………………………………………………………………………………………………………
Поглавља у монографијама и тематским зборницима (М13, М14, М44, М45)
Поглавља у монографијама и тематским зборницима вреднују се у складу са вредновањем саме публикације: Поглавље у публикацији М12 = М14
„Да би био вреднован у овој категорији, ауторски допринос монографији или тематском зборнику не сме бити мањи од једног табака текста (16 страна), (једна страна = 1.800 словних знакова).“ Ovaj stav se razlikuje od stava Komisije: „радови у тематским зборницима (MOŽE SE RAZUMETI DA SVI RADOVI U TEMATSKIM ZBORNICIMA – PRIM.prim. I.S.?) не могу бити краћи од једног табака – 16 ауторских страница“.
PITANJA: 1) Da li je kod Ivice Stojanović izračunbato da li rad ima 16 tabaka (kucanih ili štamparskih? – u Pravilniku nije precizirano)? – u Izveštaju nije izračunato.
2) Da li se kod ostalih kandidata u radovima koji su kategorisani kao M14, računao broj tabaka (kucanih ili štamparskih? – u Pravilniku nije precizirano)?- u Izveštaju za kandidata dr Jelenu Petrović nije izračunato.

IZVEŠTAJ:
6. Стојановић, И. Приватизација привреда балканских држава са освртом на власничку
трансформацију у CP Југославији (сличности и разлике),Теме, Ниш, јул-децембар
1998, 3-4, 267-290. (некатегорисани рад)
http://teme2.junis.ni.ac. rs/public/journals/l/previousissues/teme34-98/teme34-98-06.html
7. Стојановић, И, Актуелне теоријске контроверзе у вези са Марксовим законом
тенденцијског пада профитне стопе, Економски анали, 1983, бр. 78-81, Београд.
(некатегорисани рад)
Радови под редним бројем 6 и 7 су публиковани пре избора кандидата у звање доцент. Наведени радови су публиковада на српском језику.
Поред тога, наведени радови су публиковани у часописима у годинама када није вршена категоризација часописа, односно 1983. и 1998. године. Категоризација часописа је почела да се спроводи 2005. године. Према члану 111 Статута Природно-математичког факултета Универзитета у Нишу приликом бодовања радова узима се у обзир најповољнија позиција часописа у оквиру поддисциплине (период од три године, година у којој је рад објављен и претходне две).
На основу члана 64. став 11. Закона о високом образовању («Службени гласник РС» број 76/2005, 100/2007 – аутентично тумачење, 97/2008, 44/2010, 93/2012, 89/2013, 99/2014, 45/2015 и 68/2015) и члана 120. став 11. Статута Универзитета у Нишу („Гласник Универзитета у Нишу” број 8/14), Сенат Универзитета у Нишу, на седници одржаној 09.12.2015. године, донео је
ОДЛУКУ О ИЗМЕНАМА И ДОПУНАМА БЛИЖИХ КРИТЕРИЈУМА ЗА ИЗБОР У ЗВАЊА НАСТАВНИКА
Члан 5.
У Ближим критеријумима за избор у звања наставника („Гласник Универзитета у Нишу” број 2/2014), у делу Ближи критеријуми за избор у звања наставника у пољу друштвено-хуманистичких наука у члану 11. став 1. тачке 7. и 8. мењају се и гласе:
„У звање ванредни професор може бити изабрано лице које испуњава следеће критеријуме:
7. од избора у претходно звање најмање један рад објављен у часопису који издаје Универзитет у Нишу или факултет Универзитета у Нишу или са SCI листе, у којем је првопотписани аутор рада,
16. STOJANOVIĆ, Ivica A. Привредна криза у ново-индустријализованим земљама (НИЗ) и глобализација светске привреде = Ецономы Црисис ин Неw – Индустриализед Цоунтриес (НИЦ) анд Wорлд Ецономы Глобализатион. Економске теме, ИССН 0353-8648, 2001, вол. 39, бр. 1/2, стр. 107-112. http://scindeks.nb.rs/article.aspx?artid=0353-86480101107S. [COBISS.SR-ID 162538508]

Аутор Stojanović, Ivica A., 1956-

Наслов Привредна криза у ново-индустријализованим земљама (НИЗ) и глобализација светске привреде = Ецономы Црисис ин Неw – Индустриализед Цоунтриес (НИЦ) анд Wорлд Ецономы Глобализатион / Ивица Стојановић
Врста/садржај чланак – саставни део

Језик српски
Година 2001
Физички опис стр. 107-112
Напомене Сажетак ; Абстрацт
Библиографија
УДК 33
COBISS.SR-ID 162538508
Види публикацију: TI=Економске теме = Economic themes = Економические темы ISSN: 0353-8648.- Vol. 39, br. 1/2 (2001), str. 107-112

8. од избора у претходно звање најмање два рада у часописима категорије М21 или М22 или М23 са петогодишњим импакт фактором већим од 0.49 према Томсон Ројтерс листи или са SSCI или SCI листе, у којима је првопотписани аутор рада, при чему један рад у часопису категорије М21 кандидат може заменити са два рада у часописима који се издају на енглеском, француском, немачком или руском језику, у којима је бар у једном раду првопотписани аутор рада”.
Jedan rad у часописu категорије М21 или М22
или М23

6. I. Stojanović, Abstract mathematical models and deductive methods in microeconomic analysis of real economic phenomena, http://www.ijhssrnet.com/vol-1-no-1-december-2015/ http://www.ijhssrnet.com/wp-content/uploads/2016/02/5.pdf International Journal of Humanities and Social Science Review, http://www.ijhssrnet.com/ Vol. 1 No. 1; December 2015, ISSN 2415-1157 (Online), ISSN 2415- 1335(Print), Research Institute for Progression of Knowledge (RIPK), RIPK Editorial office: 45 Laburnum Grove, Portsmouth, PO2 0HQ, UK, RIPK Branch office 1: 527/1/F, Moghbazar, Dhaka, BD (M 23 –3 BODA)
DOKAZI I OBRAZLOŽENJE:
Правилником о поступку и начину вредновања
ВРСТА И КВАНТИФИКАЦИЈА ИНДИВИДУАЛНИХ НАУЧНОИСТРАЖИВАЧКИХ
РЕЗУЛТАТА
Назив групе резултата Ознака Врста К – Вредност резултата

групе резултата 1 2 3 4
резултата

Рад у међународном часопису М23 3 3 3 4

Категорија научног часописа Назив категорије научног часописа Дефиниција категорије научног часописа
М23 Међународни часопис Часопис који се налази на попису JCR, али према ИФ2 није у својој области наука рангиран међу првих 60% часописа. У области друштвено-хуманистичких наука и часописи који се налазе у WoS-у, а немају ИФ, као и часописи означени као Q1 у SJR .

—————————————————————————————————–

Рад у часописu категорије М21 или М22
или М23
рад у часопису категорије М21 кандидат може заменити са два рада у часописима који се издају на енглеском, француском, немачком или руском језику, у којима је бар у једном раду првопотписани аутор рада
-два рада у часописима који се издају на енглеском-
а) prof. dr Ivica Stojanović, prof.dr Nataša Cvetković Bogavac i dipl.ecc. Đorđe Stojković, The Debate: Is economy in crisis or the economic thought is?; rad predstavljen na Drugom ruskom ekonomskom kongresu, u Ruskoj Federaciji, 2013.godine, grad Suzdalj, Gubernija Vladimir. Organizatori kongresa su: Ruska Akademija nauka i „Nova ekonomska asocijacija; http://www.econorus.org/c2013/program.phtml?vid=report&eid=1441
б) I. Stojanović, “Transnational companies and foreign investments in terms of globalization of economic relations», koautorski rad sa prof, dr Mirkom Kulićem, objavljen je na engleskom jeziku u Zborniku radova: «The problems of the foreign economic relations development and attraction of the foreign investments: regional aspect», Donetsk, 2004, Ukrajina, str. 78-81.

Beograd, PODNOSILAC PRIMEDBI
25. 08. 2016. dr Ivica Stojanović

Izvori:

[1] (“Sl. Glasnik RS”, br. 76/2005, 100/2007 – autentično tumačenje, 97/2008, 44/2010, 93/2012, 89/2013, 99/2014, 45/2015– autentično tumačenje, i 68/2015),

[2] radni materijal koji je uradila radna grupa NSVO i KONUS, oktobar 2012.

[3]http://wpresspmf.pmf.ni.ac.rs/?wpfb_dl=35

[4] Ha osnovu člana 64. stav 11. i člana 65. stav 7. Zakona o visokom obrazovanju („Službeni glasnik PC” broj 76/05) i člana 39. stav 1. tačka 46. i tačka 47., Statuta Univerziteta u Nišu („Glasnik Univerziteta u Nišu” broj 4/06) Senat Univerziteta u Nišu na sednici održanoj 31.03.2008. godine doneo je PRAVILNIK O POSTUPKU STICANJA ZVANJA I ZASNIVANJA RADNOG ODNOSA NASTAVNIKA UNIVERZITETA U NIŠU. (http://operator.pmf.ni.ac.rs/akreditacijaPMF2013/dokumentacija/geografija/oas/prilozi/prilog_9_2.pdf),

[5]) PRAVILNIKA O POSTUPKU STICANJA ZVANJA I ZASNIVANJA RADNOG ODNOSA NASTAVNIKA UNIVERZITETA U NIŠU(http://operator.pmf.ni.ac.rs/akreditacijaPMF2013/dokumentacija/geografija/oas/prilozi/prilog_9_2.pdf), drugi stav člana 9 glasi: „Ako se na izveštaj koji je na uvidu javnosti blagovremeno stave primedbe, te primedbe dekan fakulteta dostavlja predsedniku Komisije za pisanje izveštaja, sa zahtevom da se Komisija o njima izjasni u roku od 15 dana od dana prijema”.

[6] https://www.ni.ac.rs/index.php?option=com_content&view=article&id=113

(7) http://www.pmf.ni.ac.rs/pmf/o_fakultetu/dokumenta/statut_april_2013.doc

(8 ) Komisija za pisanje Izveštaja pominje broj kriterijuma i član, ali ne navodi propis na koji se pomenuti kriterijum i član odnose. Može samo da se nasluti da je reč o sledećem: На основу члана 64. став 11.

[9] С Т А Т У Т УНИВЕРЗИТЕТ У НИШУ, ПРИРОДНО-МАТЕМАТИЧКИ ФАКУЛТЕТ

Члан 111.

Приликом бодовања радова узеће се у обзир најповољнија позиција часописа у оквиру поддисциплине (период од три године, година у којој је рад објављен и  претходне две).

 

[10] На основу члана 64. став 11. Закона о високом образовању («Службени гласник РС» број 76/2005, 100/2007 – аутентично тумачење, 97/2008, 44/2010, 93/2012, 89/2013, 99/2014, 45/2015 и 68/2015) и члана 120. став 11. Статута Универзитета у Нишу („Гласник Универзитета у Нишу” број 8/14), Сенат Универзитета у Нишу, на седницама одржаним 26. марта 2014. године и 09. децембра 2015. године, утврдио је

 

БЛИЖЕ КРИТЕРИЈУМЕ ЗА ИЗБОР У ЗВАЊА НАСТАВНИКА -пречишћени текст-

Члан 15

На конкурсима, у пољу друштвено-хуманистичких наука, за избор у звања ванредни и редовни професор, који буду расписани до 31.12.2018. године радове са SSCI или SCI листе кандидати могу заменити са два рада у часописима са SCIE листе, из категорије М24 или категорије М14, у часописима који се издају на енглеском, француском, немачком или руском језику, у којима су бар у једном раду првопотписани аутор рада.

[11] http://www.mpn.gov.rs/wp-content/uploads/2016/03/PRAVILNIK-1.pdf

[12] Правилник о поступку и начину вредновања и квантитативном исказивању научно-истраживачких резултата истраживача, стране 19 и 20, http://www.mpn.gov.rs/wp-content/uploads/2016/03/PRAVILNIK-1.pdf

[13] 4. Одлука о изменама и допунама Ближих критеријума за избор у …

https://www.ni.ac.rs/…/1048-4-odluka-o-izmenama-i-dopunama-bli

[14] http://www.mpn.gov.rs/wp-content/uploads/2016/03/PRAVILNIK-1.pdf