Године које је појео CHF кредит – 1. део

“Пираеус банка” је имала врло агресивну пропаганду о повољности и предностима кредита у швајцарским францима, а обзиром да је у средствима информисања тадашњи министар финансија Динкић у 2005. години говорио о повољностима кредита у “ХВО банци” у швајцарским францима, ја сам поверовао да је тај кредит повољан.

Уговор о кредиту у швајцарским францима сам закључио 04.6.2008. године.  Ја сам живео у стану у ул. Париске комуне, чији сам био власник, предметни стан сам продао, најпре сам узео капару и исто сам дао за куповину стана у ул. Милутина Миланковића. Када сам отишао у банку ради закључења уговора о кредиту, мени је формално предочен уговор формално, дат ми је уговор да прочитам, ја сам исти летимично прочитао. Нисам разумео одредбе уговора, а посебно оне које се тичу променљиве каматне стопе. Питао сам службеника банке шта значи променљива каматна стопа. А службеник ми је рекао да је то у складу са пословном политиком банке и да то пише у уговору. Мени нису рекли како ће да расте та каматна стопа и до код процента и да ли ће да расте или да пада. У уговору је само наведено да је каматна стопа променљива и ништа друго. Мене нико није “тукао” да закључим уговор, али сам ипак потписао уговор. У тренутку закључења уговора номинална каматна стопа је била 3.9% , а већ при првој рати коју сам требао да платим 31.07.2008.године она је била 4.9% .

Без мог знања је банка  променила каматну стопу, а то сам сазнао када сам дошао у банку да платим рату. За наредну промену каматне стопе сам добио позив за дођем у банку ради
закључења анекса уговора, каматна је била 5.5% и тај сам анекс уговора добровољно потписао. Још тада сам могао да плаћам ту рату, а нисам очекивао да ће ме тај уговор довести до дужничког ропства и просјачког штапа, то је био разлог што сам анекс добровољно потписао. Већ 2011.године те рате су веома оптеретиле кућни буџет, па сам отишао до банке и молио их за грејс период отплате кредита.  И имао сам грејс период од 2 године. Док 2013. године почиње пакао јер је остао исти период отплате, а у главницу је ушла неплаћена главница током грејс периода. Тада сам био запослен и са својим примањима сам могао да плаћам рате са мањим или већим закашњењима, а потом је дошло до вртоглавог раста швајцарског франка у односу на динар, па ми је рата била 815 швајцарских франака месечно, што је у динарима износило 115.000,00 динара, а моја плата је била 110.000,00 динара, од 6 месеци, до годину дана сам позајмљивао  новац од пријатеља да платим рате, па сам и данас дужан. Банка је 2015.године понудила 4 модела по препоруци НБС,  али ни један од њих није био бољи од првог модел,  а суштина је да се НБС меша у облигациони однос између субјеката уговора тј. мене и “Пираеус банке” што је противно одредбама Закона о облигационим односима. Ја сам поново ишао у банку на моју иницијативу и молио да ми се продужи рок отплате кредита, а банка ме је одбила. Ја не знам када сам платио последњу рату али сигурно има годину дана, а истичем да сам 01.04.2016.године остао без посла и примања преко “Националне службе за запошљавање” су ми 13.000,00 динара, наредних 12 месеци. На самом уговору је наведено да је кредит осигуран код Националне корпорације, а ја сматрам да та формулација ништа не значи, а у члану 1. уговора је наведено да премија осигурања “Националне корпорације” износи 2.2%  од укупног износа кредита, а службеник банке ми није дао објашњење шта ја плаћам са тих 2.2%  мада га ја нисам ни питао. Ја сам недавно од службеника банке сазнао да ја плаћам осигурање банке код “Националне корпорације”, а службеник ми је објаснио да то значи да од укупног износа кредита оно што банка не наплати евентуалном продајом стана 75% наплаћује од “Националне корпорације”, а имам сазнања да када се банка наплати од “Националне корпорације” да онда “Национална корпорација” упери захтев према клијенту, дакле два пута наплаћује од клијента. Што све говори о томе да нисам био обавештен о свим тим стварима приликом закључења уговора.

Ја сам био у неравноправном положају у односу на банку и приликом склапања уговора и касније, када сам био на разговору у банци био је предмет олакшања и то да се рефинансира кредит али ми је речено да је административна процедура таква као да дижем нови кредит, а и трошкови  из данашње перспективе, сазнања сматрам да сам добро урадио јер кредит нисам рефинансирао у евре,  јер злоупотреба валутне клаузуле и са еврима је иста као и швајцарским францима.

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s